Какав аранжман са ММФ-ом нам треба?

Надлежни сложно поручују да је трогодишњи аранжман са овом међународном финансијском институцијом неопходан, али не излазе са ставом о каквом је типу аранжмана реч.

В.д. министра финансија Душан Вујовић поручио је да Србија рачуна на аранжман, што је одмах за њим изјавила и потпредседница владе Кори Удовички. Гувернер НБС Јоргованка Табаковић била је нешто прецизнија и изашла са ставом да је Србији довољан аранжман из предострожности, јер су девизне резерве довољно високе.

Професор Економског факултета Милојко Арсић оценио је да Србија ипак требало да склопи чвршћи, обавезујући стенд-бај аранжман.

"Фискална ситуација је тешка, а дефицит износи око 8,5 одсто бруто домаћег производа што ће ове године бити највиши дефицит у Европи. Пред Србијом зато стоје тешке мере у наредним годинама. Подршка ММФ-а је важна, како би они који нам позајмљују новац могли да буду сигурни да ћемо заиста спровести неопходне реформе", рекао је Арсић.

Говорећи о могућим условима које ММФ може да постави Србији како би ушли у аранжман, Арсић каже да ће та институција сигурно тражити да их влада обавештава о томе какави су планови у погледу ребаланса буџета за ову годину и фискалне политике за следећу, а можда и наредне две године.

"Могуће је да ће они тражити и да се испуне такозвани претходни услови. На пример, да се прво усвоји адекватан ребаланс и да се влада уговором обавеже да ће смањити дефицит наводећи и конкретне мере које планира да спроведе", рекао Арсић.

Професор Београдске банкарске академије Зоран Грубишић подржава намеру државе да са ММФ-ом склопи аранжман из предострожноси, али не искључује сасвим ни могућност да се ипак "иде на станд-бај аранжман".

"Биће кључно да видимо које ћемо услове преузети, јер ће то бити прецизни услови. По правилу се они односе на таргетирање буџетског дефицита и тражиће се одређене реформе на којима ММФ у том циљу увек инсистира, попут реформе јавног сектора, смањивање броја запослених, реформа пензијског система", рекао је Грубишић.

Грубишић је објаснио да су у класичном стенд-бај аранжману услови строжији, јер се новац повлачи у траншама. Тада, каже он, посете ММФ-а, такозвана ревизија аранжмана, долазе обично на сваких шест месеци да испрате да ли се одржавају cilljeve преузети приликом уласка у аранжман.

"Нама је највећи притисак одржавање спољне ликвидности и то управо у годинама које долазе. Поготово су критичне 2016. и 2017. када највише пристижу кредитне обавезе које имамо према иностранству. Могуће је да ће бити нужно да се увећају девизне ресерве, јер томе и служи стенд-бај аранжман. Трогодишњи аранжман тачно покрива период кад је највећи притисак спољне ликвидности", наводи Грубишић.