Како нас акције варају?
Трговци све чешће не усклађују цене у рафу и на каси, па се догађа да купац плати више него што је требало. Често ови потези остају непримећени, нарочито када се пазари више артикала или када се иде у веће куповине.
Још једна од најчешћих метода за повећање цена је да на акцији буде роба која је претходно поскупела. Трговци најпре, за одређени производ подигну цену, а потом је благо спусте. Када прође ''акција'' артикал је заправо поскупео. На пример, одређена печеница кошта 899 динара у редовној продаји, затим јој повећају цену на 1.250 динара. Након тога ову печеницу ''snize'' на 1150 динара. Када прође акција, нова цена је практично 1.250 динара.
Слично је и са трговцима осталом робом. Тако, на пример, нуде одећу и обућу по сниженим ценама и до ''чак 70 одсто'' у сезони распродаја, не наводећи која је то основица за обарање цена. Такође, купац се намучи док нађе артикал, који је баш толико снижен. У редовној понуди, догоди се да једне недеље повећају цене робе, да би за који дан најавили ''sniženja за 30 одсто''.
Проблем је у неодговарајућој законској регулативи, која треба да предвиди шта продавац сме да учини приликом снижења и распродаја. Читав хаос је, каже Богосављевић, у информацијама о акцијским продајама, које доводе потрошаче у заблуду. Тако лажна снижења и даље опстају, а купци када уђу у такве продавнице, на акцији пронађу само неколико атрикала из претходних сезона, пишу ''Вечерње новости''.
''Постоје правила како се оглашава акцијска роба, издвајањем на видљиво место, са истакнутом ценом пре и после појефтињења, а уколико рок употребе истиче и то треба јасно да буде. Код акцијских понуда, на нашем тржишту то се данас врло ретко примењује '', каже Вера Вида, председница Центра за заштиту потрошача Србије ЦЕПС.
