Како спречити нови рат у Европи?

Излазна стратегија је средство које субјект користи како би напустио своју тренутну ситуацију, било након што је предодређени циљ постигнут или како би се ублажио неуспех. У овом случају, излазна стратегија била би сет политичких компромиса који би довели до деескалације кризе, а то значи повлачење страних трупа и заустављања погубних политичких "препуцавања" која воде у још већи и "хладнији рат" од оног за време Совјетског Савеза.

Међутим, ако је "решење" рушење актуелне власти у Русији, на овај или онај начин, онда нас то доводи до опасне ситуације која заиста може ескалирати и до војног сукоба, јер "Русија неће саму себе обезглавити само зато што друга страна на томе инсистира", сматра аналитичар Д. Марјановић.

Обострано уништење

Нови рат у Европи је нешто најстрашније што би се могло замислити, али имајући у виду да тензије око истока Европе не пролазе, крајње је време да се озбиљно размотри и најгори сценарио. Наиме, две силе у питању можда и нису вољне да улазе у директан сукоб, али оружани инциденти (тзв. "погранични сукоби") такве су природе да могу сами од себе да покрену ланчану реакцију.

Стање приправности је високо на обе стране. Готово сваке недеље читамо о новим инцидентима изнад европског неба, о блиским сусретима у ваздуху, о неидентификованим подморницама у туђим територијалним водама. Можда највећа претња од рата стиже управо из овог правца.

Свесно покретање војне силе било би равно самоубиству, без обзира на то која страна буде започела напад. Тзв. "МАД" доктрина, тј. "осигурано узајамно уништење" (Мутуал Assured Деструцтион), је доктрина војне стратегије према којој би пуна употреба оружја за масовно уништење од стране супротстављених страна изазвала потпуно уништење и нападача и дефанзиваца. У корену ове доктрине је политика "одвраћања", где опасност од контранапада истим оружјем управо и спречава његово коришћење. 

Међутим, управо због те могућности "узајамног уништења" САД већ годинама припрема тзв. антиракетни штит на простору источне Европе јер би исти, барем у теорији, требало да учини руски нуклеарни потенцијал бескорисним. Другим речима, ако би амерички штит био оперативан и учинковит, Русија би теоретски могла бити уништена без могућности да узврати ударац.

Зато је право питање, да ли ће Русија да допусти такво стање ствари или ће и овде "превентивно" реаговати ако буде постало јасно да ће штит бити оперативан? Наравно, и у том случају би превентивно реаговање највероватније водило ка директном сукобу, јер подразумева уништење противракетних система на територијама чланица НАТО алијансе.  

У случају Украјине, видели смо пример таквог деловања на Криму када је Русија свесно кренула у акцију, знајући да ће пред очима Запада испасти агресор. У овом случају, евентуални долазак Западних трупа на Крим, седиште руске Црноморске флоте, био је апсолутно недопустив сценарио.

Може се рећи да је руска операција на Криму прошла без жртава, међутим идућа би могла бити врло другачија. Како ће изгледати руска "превентивна" акција на дан када Украјина службено затражи НАТО чланство? Или Грузија или Молдавија? Како ће изгледати на дан када амерички ракетни штит постане оперативан?

Јасно је да ће се потези, који иду на штету Русије, настављати све док Русија сматра да може и сме да води независну политику на коју као светска сила, поново у успону, има право. Такође, већ се налазимо у периоду када није толико тешко замислити да ће Русија да повуче први потез. Међутим, за народе Европе мало ће значити да ли је тај потез повучен као реакција на провокацију или нешто друго. Једно је јасно, САД неће одустати од антируске политике јер им таква конкуренција на глобалној нивоу никако не одговара, а Русија неће одустати од инсистирања на својим правима.

Немачка да спаси што се спасити може

Све нас то доводи до тога да Европа мора бити та која ће смирити ове тензије, а када говоримо о Европи превасходно мислимо на Немачку. Ко други може у исто време да одигра толико позитивну или толико негативну улогу у овом тренутку као што то може Немачка?

Берлин треба, колико у властитом толико и у интересу целе Европе, да смири ситуацију. О томе је недавно у Јекатеринбургу говорио и немачки министар спољних послова Франк-Валтер Штајнмајер.

Тврди како ни Русија ни Немачка нису учиниле довољно по питању различитих перцепција овог сукоба, као и да је управо то довело до отуђења у политичкој и друштвеној сфери. Том приликом је позвао обе земље да нађу начина да се изађе из ове кризе, истичући да Русија и Немачка још увек могу поправити односе кроз отворен дијалог.

"Мислим да је врхунац војне конфронтације у Украјини иза нас... И надам се да ћемо моћи да се држимо те претпоставке у наредним данима и недељама. Морамо радити да ови сукоби не доведу до нове поделе између Истока и Запада и да на крају не завршимо с подизањем нове Гвоздене завесе".