Кина надиграла ЕУ: Самит обезбедио тржиште без преговора с Бриселом
БЕОГРАД - Пекинг је очигледни добитник Трећег Самита Кине и земаља Централне и Источне Европе, док ЕУ не може бити задовољна што је искључена из таквих разговора, оценила је данас програмски директор Европског савета за спољну политику Весела Чернова.
"Пошто ЕУ није део таквог формата, Кина је очигледни добитник. Она добија канале потребне за транспорт своје робе на западноевропско тржиште и блаже услове него да је преговарала са Европском комисијом", рекла је Чернова Танјугу.
Она је приметила да Кина није морала да одвојено разговара са 16 премијера мањих земаља, већ их је уместо тога окупила на једном месту и може да координише своје интересе на једноставнији начин.
"Институције ЕУ, с друге стране, не могу бити задовољне због тога што су искључене из таквих разговора", напоменула је Чернова, познавалац прилика на Балкану и експерт за европску спољну и безбедносну политику и проширење ЕУ.
Она се сложила са оценама неких западних медија да Кина покушава да учврсти своје упориште у региону како би шире отворила врата ка ЕУ, подсетивши притом да неке од 16 земаља учесница самита нису чланице ЕУ, док неке нису, Чернова је истакла да је за Кину важан њихов географски положај.
"Нагласак на инфраструктури и успешном склапању неколико значајних споразума у области саобраћаја и енергетике били су приоритет и за Пекинг и за поменуте земље и у том смислу самит је био успешан", закључила је Чернова, која је учествовала на овогодишњем Београдском безбедносном форуму.
Да је Кина очигледан добирник Самита, слаже се и виши сарадник Лондонске школе за економију и политичке науке Димитар Бечев.
На питање ко је, са геополитичког становишта, на већем добитку када је реч о Самиту - Европа или Кина - Бечев каже да је то несумњиво Кина јер је обезбедила себи могућност да преговара директно са одређеним земљама ЕУ, а не са Бриселом.
"Већ неколико година дијалог Кина-ЦЕЕ функционише као вредан инструмент који слаби напоре за заједницки став (Уније) у вези са економским односима са Пекингом", оцењује он. Исто важи, како додаје, и за дијалог Кина-Немачка, Кина-Француска, Кина-Енглеска.
Погледајте још:
- СВЕТСКА ЕКОНОМИЈА БРОЈ 1: Кина или Америка?
- Кинески премијер открио: Валтер, Ђоковић и лоза зближили Србију и Кину
- ПОТПИСАНИ УГОВОРИ СА КИНОМ: Значајне могућности за продор српске робе у Кину
