КОМЕМОРАЦИЈА СТРАДИЛИМА У АКЦИЈИ ОЛУЈА: "Да је отишло 250.000 птица, неко би се питао зашто и могу ли се вратити"
Комеморативни скуп у спомен на убијене током и после хрватске акције "Олуја" одржан је данас у селу Пјешчаница у општини Вргинмост, у организацији Српског народног већа (СНВ) и Доцументе – Центра за суочавање с прошлошћу.
"Ове ће године институције Републике Хрватске обележити годишњицу Олује војном парадом у Загребу и манифестацијом у Книну, док поново недостаје истинска подршка за жртве рата. С овог места државним институцијама упућујемо позив на дијалог о примереном начину сећања јер се у склопу Дана домовинске захвалности мора наћи место за памћење свих жртава. Неприхватљиво је да 20 година након ових злочина, погибија и нестанака породице остају саме у трагању и памћењу, рекла је водитељка Доцументе Весна Тершелич.
Она је истакла да Хрватска и Србија нису направиле све што је требало да би подржале цивилне жртве рата, наводи се у саопштењу СНВ.
Тершелић је подсетила да је према извештају Хрватског хелсиншког одбора током и после "Олује" страдало 667 цивила.
Злочин у општини Вргинмост
У општини Вргинмост страдало је 67 особа, од којих 41 цивил старије животне доби. Већина њих се, како је рекла водитељка Весна Тершелич, и даље воде као нестали. Подсетила је да су неки од њих убијени као жртве ратног злочина, попут Теодора и Данице Самарџије, који су убијени и запаљени у својој кући у Славском Пољу, неки у нападу Хрватске војске и Армије БиХ на избегличку колону, а било је и оних који су страдали у борбама код Двора.
Тершелић је рекла да за те злочине још нико у Хрватској није одговарао, док су за злочине у Олуји покренута само три кривична поступка, а један је правоснажно завршен.
Пуповац: О злочинима над Србима у Хрватској се и не говори
Председник СНВ Милорад Пуповац упозорио је да у последњих 20 година у јавном простору Хрватске "нема места за страшно и историјско страдање које се догодило Србима с ових подручја".
"Да је отишло 250.000 птица, неко би се питао зашто и могу ли се вратити", рекао је Пуповац.
Према његовим речима, већина грађана није имала прилику да чује које је последица иза себе оставила Олуја. Он је нагласио да се треба сећати и грађана хрватске националности који су на том простору страдали 1991. и 1992,
"Ових дана ме често питају хоћу ли на прославу у Книн. Тамо где су људи убијени и где треба сагнути главу, тамо ћу ићи. А тамо где неко без моралне обавезе и потребне моралне свести шта се догодило и који историјски губитак је због свега имала не само српска историјска заједница, него хрватска у целини, тамо ћу ја питати оне који немају свести да се поклоне људима који су страдали", рекао је Пуповац.
Он је нагласио да се треба сећати убијених припадника хрватске војске, али да "не треба онемогућавати да грађани дознају за злочине који су почињени према Србима".
На комеморацији је минутом ћутања одата почаст за страдале грађане српске и хрватске националности.
Потом су окупљени на месном гробљу у оближњој Горњој Чемерници положили цвеће на гроб Дмитра Обрадовића, председника Скупштине општине Вргинмост, који се ратних деведесетих залагао за суживот Хрвата и Срба. Убиле су га 1992. српске снаге, оптуживши за злочин Хрвате.
