ПАДАЈУ МАСКЕ: Крај америчког утицаја, Европа отвара очи

Избегличка криза

Европа је сада захваћена избегличком кризом изазваном авантуризмом Вашингтона на Блиском истоку и постаје све више сумњичава према свом дугогодишњем партнеру с оне стране Атлантика. С друге стране, споразум о трговини и инвестицијама TTIP само додаје уље на ватру, пише амерички историчар и истраживач Ерик Зуес у свом чланку за „Глобал рисерч“.

„Европска јавност се противи америчком бомбардовању, због којег се талас избеглица слио у Европу. Европски лидери почињу да се дистанцирају од савеза са САД“, истиче Зуес.

Америчко лицемерство

Амерички аутор цитира речи Ајада Јамала ел Дина, члан ирачког парламента:

„Мора се прекинути са притиском на сиријски режим, који се бори против Исламске државе. Они не треба да покушавају да ојачају Слободну сиријску армију (ФСА). ФСА не постоји, у Сирији и Ираку, постоји само Исламска држава. Не можеш да се бориш против ИД у Ираку, а да је подржаваш у Сирији. Постоји један рат и један непријатељ. САД би требало да одустану од свог лицемерја. Људи нису глупи“.

Мета је асад а не ИД

Зуес наглашава да је истина да је крајњи циљ Вашингтона у Сирији смена руског дугогодишњег савезника Башар ел Асада, а не пораз Исламске државе.

„Дакле, амерички сенатор и познати русофоб Џон Мекејн позива сада Барака Обаму да се супротстави Русима у Сирији. Мекејн је позвао на успостављање зоне забране летова руских авиона и забрану бомбардовања џихадиста који имају подршку САД, а које америчка Влада и даље еуфемистички назива ’Слободном сиријском армијом‘“, додаје Зуес иронично, преноси Восток.

Необично је да Мекејн упире прстом у Русију за бомбардовање ратника ФСА које је обучавала ЦИА, а пре неколико недеља Пентагон је објавио да нема појма о локацији „умерених“ сиријских побуњеника које је обучавала ЦИА, а који би могли да пребегну или у Ал Каидину „филијалу“ Нусра фронт или у Исламску државу.

Проблематично наслеђе за Обаму

Али, то је само „тешко проблематично ’наслеђе‘ за Обаму — његов рат против Русије, преко збацивања Гадафија, затим Јануковича, покушаја да се збаци Асад — сада, као резултат избегличке кризе, води ка распаду западне алијансе“, наглашава Зуес.

Он се у тексту осврнуо и на TTIP, трговински споразум који је америчка администрација предложила европским партнерима, а по којем би међународне корпорације могле да туже националне владе и чији би крајњи исход био да се правоснажне одлуке поставе изнад законодавства сваке чланице, што би довело до тога да међународне корпорације владају светом.

Постало је јасно да Вашингтон планира да трансформише Европу у свом дворишту, намеће своја правила и прописе чланицама ЕУ и заспе их реком избеглица са Блиског истока и из Северне Африке.

Постоји нешто заиста сумњиво у трговинској политици Вашингтона и његовим војним плановима. Али све више и више гласова из Европе ставља знак питања на америчку политику, закључује Зуес.