Краљица од Сабе (X век пре наше ере)
О женама су исписани милиони стихова и написане најлепше песме, насликане најлепше слике, извајани најлепси кипови, писани романи, снимани филмови. Јер жена је феномен и мотив, чије тело и дуг од постојања до данас узбуђују и подстичу машту. Жена које је веће чудо од свих светских чуда.
Једна од најзагонетнијих античких прича свакако је она о легендарној краљици од Сабе, чаробне лепоте, чије се право порекло и тачно име још ни до данас не зна. Пре се чини да је јунакиња неког романа него да је постојала у стварном животу. Па ипак, њен лик краси црквене портале, о њој је написано на стотине књига, сликарима и композиторима она је и данас инспирација, о њој су снимани филмови.
Да ли је уопште постојала та „жена са 100 лица“, или она није ништа друго до фатаморгана историје?
Извесно је да се ондашња Саба, по свој прилици, налазила на југозападном делу арапског полуострва, вероватно на територији данашњег Јемена.
Погледајте и:
Хатшепсут (XVI век пре наше ере)
Нефертете (XVI век пре наше ере)
Јелена Тројанска (XII век пре наше ере)
Да ли је могуће да је овако богатим и моћним народом владала једна краљица? Претпоставка је можда тачна. У својој раној историји народи Арабије давали су, наиме, примат женама кад је требало показати политичку умешност. Бројне арапске владарке данас су нам познате и по имену. Зашто онда није и краљица ос Сабе?
На њено име донекле доказује једна књига из XIV века „Кебра Нагест“, у којој се помиње краљица по имену Македа. И аутор ове књиге, као и други историчари пре њега, полази од тога да је монархиња својевремено из данашње Етиопије отишла у Јерусалим. Чак је и последњи етиопски цар Хаиле Селасије себе сматрао 225. потомком краљице од Сабе. Књига „Кебра Нагест“ такође тврди да се посета ове владарке двору израелског краља Соломона није завршила само на одгонетање загонетки. И у „Библији“ се наводи да ј екраљица од Сабе чула за мудрог Соломона и од краља добила одговоре на загонетна питања.
Тада, око 1.000 године пре наше ере, израелски валдар је тако био очаран њеном љупкошћу да је хтео свакако да је придобије. Понудио јој је јако зачињена јела, али јој је ускратио напитке било које врсте. Тада се заклео да јој се неће приближити све док она без његове дозволе нешто не попије. Краљица је прихватила овај услов свог домаћина. У току ноћи, измучена жеђу, Македа је кришом изашла из свој еодаје и попила пехар воде. Кад је краљ сазнао за то, инсистирао је да се договор испоштује, Девет месеци касније, Македа је родила сина по имени Ибн Хаким. Тај „син мудраца“ наводно је двадесет две године касније уз Соломона владао Израелом.
Да ли је ово истина или легенда? Никада то нећемо сазнати, као ни то одакле потиче силно злато које је краљица од Сабе донела на дар Соломону.
