Краљица Викторија(1819-1901)
Краљица Викторија седела је на трону Енглеске више од шест деценија, а њена владавина везана је за успон британског колонијалног царства, па се то време у Енглеској често назива "викторијанска епоха". За њено име везана је историја Велике Британије, па и већег дела света, али и бројне љубавне афере.
Краљица Викторија је у сваком погледу имала буран живот и приватан и државни. Чувени пуританизам је потекао од ње, али се односио само на друге, али не и на њу. Себи је великодушно све дозвољавала.
Као и свака "обична" девојка, коју су из милоште узвали "мала Вик" била је романтична и склона заљубљивању. Волела је да иде у позориште и на балове, а у тим тренуцима је поред ње био згодни лорд Мелбурн, веома драг њеном срцу. Због њега је стално одуговлачила да ступи у брачну везу са Албертом, принцом Кабуршким, који јој је од раније био намењен. Како је љубав била једна прича, а државни интереси друга, брак између Викторије и Алберта склопљен је 1840. године, три године пошто је Викторија постала краљица и заузела британски трон. Временом су се заволели, изродили и подигли десеторо деце, шест кћери и четири сина.
Породица је била сложна и волели су да иду на излете и да се понашају као сви други. На жалост, срећа је прекинута прераном краљевом смрћу, а краљица је тешко поднела губитак. Месецима није излазила из дворца. промена се збила оног часа када је упознала слугу Џона Брауна. Поново је постала весела и расположена.
Биографи су касније открили да је између њих постојала изузетно страсна веза. После смрти Џона Брауна, кога је искрено ожалила, нови човек је освојио владаркино срце. Он се звао Мунши Абдул Карим и на двор је стигао да "краљицу Индије" научи хиндустанском језику. Њени поданици су поново били шокирани. На крају је краљици недвосмислено скренута пажњу да води рачуна о свом понашању и љубавни авантурама.
За њено име везана је историја Велике Британије, па и света. По њој је један дуги период добио име "викторијанска епоха". Било је то доба највећег привредног развоја Уједињеног краљевства, културног процвата и колониојалног освајања.
Међутим, у исто време је у друштву завела и посебно строга морална начела, којих се, за више од шест деценија своје владавине, није ни најмање придржавала.