КРИСТИЈАН добио ЋЕРКУ и одушевио читав Балкан овим ПИСМОМ! (ФОТО)

Кристијан Јанушић, из Самобора недавно је постао отац. Био је толико срећан што је добиоћерку да је морао са свима да подели своју срећу, објавивши овај пост на свом блогу.

“Писмо свакој мајци и кажем вам ‘Хвала’. Причали су ми, знао сам све, али нисам знао ништа. И плакаћеш, обећавам, јер сазнаћеш шта је љубав, за кога дишеш и зашто живиш.

Уверавали су ме да је то нешто најлепше на свету и да је тај догађај нешто што досад још нисам доживео и осетио. Рекли су ми да се не бринем и да ће све бити у реду. Ана и ја смо слушали разне приче и исповести трудница, мама и родитеља уопштено. Па занимало нас је све, а ја сам желео да знам шта то Ану чека и шта све морам ЈА да урадим како бих јој помогао и како бих се најбоље припремио за тај дан. Ех, да сам знао. Био сам сигуран да знам, јер причали су ми и стотине прича уверило ме је да сам спреман и да знам све, али нисам знао ништа.

Ок признајем, емотивац сам и плакао сам на оној почетној сцени цртаћа ‘Уп’ као и на неколико сцена цртаћа ‘Лило & Stich’ или ‘Чудовишта из ормара’. Али те сузе некако дођу брзо и кратко трају, а цртани заборавиш – до поновног гледања и поновног сушења очију и лагања Ание да ме ‘опет’ мучи алергија. И моји родитељи су такви, а ја сам њхова копија и хвала богу на томе.

Али зашто је битно да ли сам ја емотиван или не и ко су моји мама и тата? Па битно је, јер и они су проживели све што сам ја тек почео, све што је моја Ана проживела пре неколико дана и све што досад нисам знао нити ценио колико је заиста требало. О, како се то променило.

И само да знате, ово није пост упућен младим родитељима са саветима шта и како, то се никако не бих усудио. Ово је само једно велико хвала Ани, она је љубав мог живота, а ја, иако сам знао што је храброст, нову лекцију од ње научио сам у суботу 26. 09. 2015. Био је то најстрашнији, најишчекиванији и најдивнији дан мог живота и она је имала главну улогу, а цео филм нам је, уместо завршне шпице, поклонио черку. Корина је нови део мог срца, копија Ане и мене и наше мало чудо.

И наравно, ја знам да и ви исто тако волите своје дете. Знам да нисам једини који воли најјаче и који воли толико јако да је то понекад неиздрживо и неописиво. Само сам то желео да кажем наглас, јер ми је драго да сам и ја постао део тог тима.

Свим женама које имају дете или покушавају, поручујем да их ценим и разумем. А мојој мами имам нешто да кажем:

• Дивим ти се и само молим бога да ћу и ја бити као ти и као тата, јер само ћу онда знати да сам успео и да сам на добром путу. Хвала ти што си упркос неподношљивом болу издржала до краја и мене донела на овај свет. Јер није овај свет благо, то сте ви и живот који сте ми ти и тата дали и ценим што сте кроз љубав створили моје дивне сестре и мене. И опростите ми и ти и тата сваку ружну реч, јер ништа од тога нисам мислио, ја само нисам знао, али увек вас волим најјаче и то се никада неће променити.

Ана и Корина ми се из болнице враћају за викенд и ови дани без њих постају ми неподношљиви. Али стрпљив сам ја и никада не добијем све одмах, али увек добијем све. То је моја животна прича коју сам прихватио и коју не бих мењао ни за шта. Ану и Корину посећујем сваки дан – па ових дана само то и чекам, а Корини сам јуче шапнуо најчвршће обећање икад:

• И увек ћу те држати за ту дивну ручицу и бићу твој суперхерој и заштитник, обећавам. Најважнија си, вољена, вредна и прекрасна и наша си мала Бишкулица.

А свима вама који чекате своју љубав или је тек планирате, немојте уопште да се бојите, па то је најлепше путовање икада, то вам обећавам. Трудноћа почиње са пољупцем и речима ‘Волим те’, а бол ће проћи исте секунде кад ваша љубав осети мамина прса и татин дах. И будуће тате, будите уз своју љубав на порођају. И ако досад нисте плакали, ја вам обећавам, плакаћете сузама праведника и човека који воли.

Ја? Док је порођај трајао био сам уз Ану, причао сам јој оно што је требало да чује и држао сам је за руку. Много сам лагао, али то су оне добре лажи – другачије и није могло бити. Кад се Ана породила, бол је престао, Корина на њој заспала, а ја сам се сломио – од суза, љубави, среће и још јаче вере. Својим девојкама поклањам цео свет.

И како је мене Снежана научила пре 15 година, ако вас икада буде страх, само затворите очи и у себи тихо реците: ‘Мој избор су љубав и вера’. Јер то је онда ваш избор, ваше право и зацртани пут.

Ја нисам знао, али сада знам. И након девет месеци брига, радости, страха, љубави и суза, рећи ћу вам још ово:

• Јер тај је трен у потпуности уклонио сваку бригу, на лице ставио највећи осмех икад и мој је живот добио још веће значење. Ана је моја хероина, заувек, а Корина ме је научила да је тотално фер бити заљубљен у две девојке у исто време.”