Крстарица Аурора: Неуморни сведок бурне историје Русије

Велики рат био је у трећој години. Суштинских промена у односу снага и позиција на фронтовима у Европи није било, а људи су гинули у стотинама хиљада. Највећа криза била је у трима вековним империјама, Турској, Аустријској и, надасве, Руској.

Губици највећег источнословенског народа били су огромни, војска недовољно опремљена, а ни комуникације нису биле довољно добре. Услови живота просечног грађанина и сељака такође нису били квалитетни и у таквим условима десила се Фебруарска револуција.

Привремену владу Керенског на пропаст је осудио историјски час јер у круцијалним моментима живота једног човека, а и нације, нема места компромису, нема места наласку на средокраћи, већ искључиво превагнућу једног од два пола. Неуспела руска офанзива 1917. повећала је жељу пука за миром и више социјалне правде, а то Керенски није могао да испоручи. 

Додатни лом изазвала је потенцијална побуна Лавра Корнилова, тада главнокомандујућег војске, који је упутио снаге на Петроград, хотећи да преузме моћ. Против њега су иступили војници лојални председнику владе Керенском, али и Црвена гарда, оружана формација која је бољшевицима донела пораст популарности.

"Понекад историју треба погурати", рекао је Лењин и где ћете веће манифестације тих речи од Руске револуције. А ратни брод Аурора имао је важно место, додуше више у каснијем формирању револуционарног наратива целокупне трансформације Русије у "прву социјалистичку државу на свету".

У Фебруарској револуцији Аурора је била укотвљена у Петрограду због поправке и управо њени морнари пришли су побуни против царске власти, а на броду је формиран револуционарни комитет који је изнео терет организације преврата у оквиру које је цар Николај Други абдицирао и изазвао крај тровековне владе породице Романов.

Да точак историје превагне на страну револуције побринули су се бољшевици вођени Лењином који су незадовољство народа ратом и тешким животним условима искористили и преузели моћ у бројним градовима, а сада - 25. новембра 1917.  (7. новембра по новом календару) и - престоницу.

Празан плотун са чела Ауроре био је знак за напад на Зимски дворац, напад који је руско учешће у рату однео низ ветар, Антанту без важног члана, Србију без најискренијег савезника, а присталице владавине радничке класе - са првим отелотворењем марксистичке теорије.

Заштићена крстарица Аурора трећа је и последња у класи Палада коју је наручила руска Царска морнарица. Градња је почела 1897, брод је поринут 1900, док је у службу ушао 1903. године.

До ватреног крштења брод није дуго чекао: тензије између велике Русије и ојачалог Јапана довеле су до Руско-јапанског рата (Велика Британија подржала је Јапан који је од Русије ултиматумом тражио северни део Кореје, што је одбијено) у коме су Руси изгубили готово целокупно бродовље Тихоокеанске и Балтичке флоте. Највећи поморски окршај у рату, Битку у теснацу Цишима, Аурора је преживела.

После битке Американци су је интернирали на Филипине, а након рата одлази у Балтичку флоту где је служила као брод за обуку, као и за церемонијалне сврхе. У том смислу, Аурора је била у посети Сијаму (Тајланду) приликом крунисања новог краља.

У Првом светском рату, брод је имао две функције. Прва је било патролирање и надзор мора, а друга обављање артиљеријских напада на обалу. Будући да је стигло време оклопљених крстарица и бојних крстарица, Аурора није била погодна за поморске битке.

Уто су стигле побуне у фебруару и октобру...

С крајем Руског грађанског рата (1917-1922) Аурора је поново враћена у службу, још једном као брод за обуку у Балтичкој флоти. Као и пре Првог светског рата, тако је и двадесетих година сада већ познатија крстарица одлазила у посете у иностранство.

Други светски рат, најкрвавији сукоб у људској повести, био је кобан за Аурору. Топови са пловила  су скинути и отпослати за одбрану Лењинграда (преименованог Петрограда), док је сам брод потонуо 1941. услед нацистичког бомбардовања, током зимске офанзиве немачке војске.

Две године требало је марљвиим радницима да поправе понос совјетске историје, да би је затим, одлуком власти, усидрили у Неви, у Лењинграду, као спомен њеној улози у Октобарској револуцији. Крстарица је одликована двапут. Прво одликовање даровано је 1927 - Ред црвене заставе, док је друго уручено 1968 - у питању је Ред октобарске револуције на коме се налази представа управо брода Аурора.

На 40. годишњицу револуције, Аурора је претворена у брод-музеј и то је статус који има дан данас, уз краћи прекид осамдесетих, када је рађена "генералка". На крстарици и даље послује посада која обавља задатке као да је брод у класичној морнаричкој употреби.

У 57 година бивствовање музејом, брод је посетило чак 28 милиона људи. Непомућена слава ове "корабље", како Руси зову бродове (у Средњем веку исту грчку реч су користили и у Србији), могла би да јој донесе статус који никада до сада није имала.

Наиме, руски министар одбране Сергеј Шојгу најавио је могућност повратка у службу овог брода, али у статусу командног брода, због "историјске и културне вредности коју Аурора има".