Прича о Београђанину који је 6 месеци ТРАГАО за керушом која обожава ВОЗОВЕ (ФОТО)

Владимир Бањац (28) из Батајнице је пре пола године изгубио женку хаскија. Леа је побегла из његовог дворишта у јануару. Несретни младић је веровао да је Леа отишла од њега јер је у том периоду због посла ретко био код куће. 

Да ствар буде страшнија, власник је са Леом често путовао возом (који је обожавала), те је последњи пут виђена баш у једном од оних који возе ка граду.

Иако је за њом трагао активно и како каже није било места на ком се није огласио како би је пронашао, од Лее није било ни трага. Влада је полако губио наду.

Неколико месеци касније, шетајући Савским кејом, Владимир је видео девојку која шета свог хаскија.

- Пришао сам да га помазим и ушао у конверзацију са његовом власницом Иваном. Причао сам јој о мојој Леи. Затим ме је додала на Фејсу. Ујутру је поставила три Леине слике које је извукла са мог профила и саставила леп текст који је на крају имао преко 1.500 шерова -  прича младић за портал SrbijaDanas.com.

Уследиле су бројне дојаве о томе где је можда виђена.

- Један дечко ми је послао поруку "брате, да ли је ово твој пас" и четири слике. Ја гледам и не верујем. Била је то моја Леа. Његов отац ју је пронашао болесну и пуну крпеља. Задржали су је за себе, а на моје питање зашто нису проверили да ли је чипована па је тако и вратили власнику, није имао одговор.

Међутим, када је Леа стала на своје ноге, побегла је и другом власнику.

- Моја потрага се наставила. У суботу ми је зазвонио телефон. "Маја овде. Знаш шта Владо, ја мислим да се твој хаски налази код мог комшије, то је ромска породица и они стално тако довлаче разне псе кући. Неке су успели да продају, ако су мало раснији, али углавном су им умирали од глади пошто једва имају и себе да прехране", рекла ми је тада, а ја сам већ следећег момента био на путу за Салаш Петровић.

Влада је сео на бицикл и возио 30 километара даље од Батајнице. У ранцу је имао флашу воде, Леин поводац и малу бејзбол палицу, како је рекао "за не дај боже".

- Она је лежала у хладу ораха, везана. Само сам викнуо Леа и она је дигла главу, кад је видела да сам то ја. Почео сам да се тресем, што од умора што од среће, пришао сам и почео да се мазим и радујем са њом.

Влада и Леа су се потом вратили својој кући. 

Поука је да никада не одустајте - поготово ако неког волите. Чуда су могућа, а ова прича то доказује.