ЛЕДОЛОМАЦ: Хокејаш који је голчином и изјавом "купио" ГРОБАРЕ за сва времена (ВИДЕО+ФОТО)
Димитрију Филиповићу оклопнику црно-белих најбржа игра на свету тече венама.
Иако су од завршетка финалне серије шампионата Србије у хокеју на леду прошла два месеца још увек се препричавају дуели између Партизана и Црвене звезде. Ледена дворана „Пионир“ је после дужег времена била пуна, а свако коме је најбржа колективна игра на срцу имао је шта да види. Црвено-бели су громогласно претили да сруше доминацију вечитог ривала, али су се црно-бели оклопници 11. пут узастопно окитили шампионском титулом. Тријумфом од 3:1 у финалној серији, још једном су доказали да немају премца у Србији.
Један од играча по коме ће се памтити ледени обрачуни вечитих ривала свакако је турбо нападач црно-белих Димитрије Филиповић (23). Постигао је гол за ТВ шпице у другој утакмици финала којим би се дичили и НХЛ мајстори. У муњевитој контри, направио је страшну финту, протурио пак кроз ноге, заобишао голмана и затресао мрежу.
- О таквом голу сам сањао. Много пута сам вежбао тако нешто на тренинзима, покушавао на утакмицама, али ми до тада није полазило за руком да постигнем гол на такав начин. Сувишно је причати колико сам био срећан кад је пак завршио у мрежи.
- Звезда се силно појачала, довела квалитетне странце, веровала да може да нам преотме примат. Знали смо да смо бољи, али то је требало доказати на леду.
- Било је пуно емоција после тријумфа, а глава је била врућа. Можда сам мало претерао... Иако више од деценије доминирамо немамо помоћ спонзора, док је Звезда напречац добила финансијску помоћ. Неправда увек боли. Знали смо смо бољи, прорадио је инат, зато је победа била још слађа.
- То се једино никад не мења. Као и чињеница да је једина ледена дворана у Београду у функцији само седам-осам месеци годишње. Услови су заиста лоши. Има ентузијаста, има младих који воле хокеј, али је за овај сјајан спорт перспектива веома неизвесна.
- Са седам година. Брзо сам научио да клизам, а у хокеј сам се одмах заљубио. Много сам тога жртвовао због овог спорта, али се нисам покајао ниједног тренутка. Хокеј је заразан. Ко једном стане на лед...
- Играо сам у једној од бројних регионалних лига. То је друга галаксија. На сваком кораку, у сваком кафићу, само се причао о хокеју. О условима је сувишно причати. Без обзира о којој лиги, о коме граду се ради. Канада је земља хокеја. То је било незаборавно искуство.
- Има наде. Српски хокеј коначно предводе хокејаши. На чело Савеза дошао је Марко Миловановић, који је за прве сараднике изабрао Немању Јанковића и Марка Ковачевића. Они могу да доведу иностране стручњаке који би могли да едукују најмлађе, али и да утичу на побољшање стручног кадра. Много је важно да основни елементи, пре свега клизање, од малих ногу науче на прави начим. Касније је такве ствари веома тешко исправити.
-Можда смо ове године могли да направимо историјски искорак, али нисмо одиграли како смо очекивали. Не губимо наду, можда већ следеће године успемо у намери да се пласирамо у прву дивизију.
- Волео бих да останем у Партизану. Међутим, да ли ће се сезона у Србији играти, колико ће клубова играти лиги, велика је неизвесност. Имао сам понуде из Мађарске које сам одбио. Видећемо шта ће да буде.
- Сигурно да се опробам у некој јачој лиги. Играм хокеј од седме, а већ су ми 23 године. Желео бих неки већи изазов. Можда би ЕБЕЛ лига по мери. Неки клуб у Словенији, Аустрији или Италији би била права ствар.