Љубавно писмо Стефана Габане које ће вас разнежити до суза!
Ако после ових емотивних и дирљивих речи останете имуни, онда још нисте доживели истинску љубав.
Славни двојац који је оставио велики траг у свету моде су свакако Долце & Gabbana. Партнери су били пуних 29. година, али и даље дишу као једно и осећају невероватну енергију која ће их вечно спајати.
Доминико Долче и Стефано Габана су прошли много тога заједно и дизајнирали невероватне креације о којима ће се вечно писати и у којима ће многи наредни дизајнери проналазити инспирацију. Они свакако заслужују епитет најзанимљивијег и најинтригантнијег дуа на модној сцени.
Како би потврдио своју верност, поштовање и љубав према бившем партенру Доминику Долчеу, Стефано је написао љубавно писмо које ће и хладнокрвне оставити без текста. Са толико туге, бола, емоција, поштовања и среће је изразио неописиву љубав према Доминику. Писмо о коме се прича са дивљењем је обележило почетак Недеље моде у Милану.
Стефано је желео да на посебан начин обележи овај моди догађај и у томе је итекако успео. Прелепо љубавно писмо је објављено у италијанском листу "Corriere della Сера", преноси elle.rs.
Обавезно прочитајте!
Драги Доменицо,
Никада ти до сада нисам написао писмо. Мислим да је то било превасходно зато што ми никада нису биле потребне речи да опишем оно што сам осећао према теби. Ти и ја смо били једно. Ми смо дисали као једно. Био је довољан један поглед, па да знамо шта онај други мисли. Да, ово је први пут да ти пишем, и морам да признам, осећам се мало чудно.
Наши разговори су били као пинг-понг игра: ја започнем неку мисао, ти је завршиш, ти пожелиш да поделиш утисак о нечему, ја те прекинем, односно кажем управо оно што си ти помислио да кажеш. Сад кад пишем, све ми се чини чудно и другачије јер у руци имам оловку и папир, и речи ми се чине некако heavy, а ми смо много више од речи и увек ћемо бити.
Бренд смо покренули буквално од нуле, али смо га изградили с љубављу и невероватном пасијом коју је обликовала и хранила наша љубав. Ослањали смо се један на другог, међусобно подржавали, успевајући да превазиђемо све препреке и предрасуде. Чак и данас када више нисмо заједно, захваљујући том осећању, тој нераскидивој вези, ми настављамо да радимо заједно и да се заједно суочавамо са срећним и тужним моментима које нам живот режира. Ти си моја породица и увек ћеш то бити.
Прошло је доста година од када сам те упознао, и све се променило, а опет и није. Емоције које сам тада осетио, само су се трансформисале у други облик, доносећи ми спектар прелепих осећања. Ти и ја ћемо увек бити нешто јединствено у мом животу, као и писмо које ти пишем.
Волим те, Стефано.
