Лоша брига о здрављу: 30 милиона живота могло је бити спасено

"Треба јасно да кажемо да се лоше опходимо према здрављу" сматра Али Мокдад, један од аутора студије која је показала да је број смртних случајева који је могао да се спречи порастао за 23 одсто између 1990. и 2013. године.

Истраживачи су до овог податка дошли имајући у виду раст број становника у свету и старење популације. У студији којом је обухваћено 188 земаља, аутори су узели у обзир 79 фактора ризика, а који су се односили на навике људи, еколошко и професионално окружење.

Од хипертензије која је уколико се не лечи, фактор који највише доприноси смртности, а који би могао да се контролише, 2013. године је умрло 10 милиона људи. Исти број умрлих од нелеченог крвног притиска био је и 1990. године. На другом месту фактора смртности је и даље дуван, заједно са повишеним шећером у крви и гојазности.

Стручњаци су утврдили да је комбинација 14 фактора из исхране утицала на 21 одсто укупног броја умрлих у 2013. години. Ти фактори су изазивачи низ кардиоваскуларних болести, а међу њима су прекомерно конзумирање соли, зашећерених напитака и меса, као и исхрана сиромашна воћем и поврћем.

Код деце млађе од пет година неухрањеност и даље највише утиче на смртност. Тако је у 2о13, у Африци највише, било 1,3 милиона умрлих у тој категорији. На Блиском истоку и у Латинској Америци на смртност је највише је утицала гојазност, док је на југу и југоистоку Азије загађење ваздуха један до фактора са највише ризика.