Македонски медији упоређују упад у Гошинце са терористичким нападом из 2001. године
СКОПЉЕ - Македонски медији праве паралелу између упада 40 маскираних и наоружаних особа у караулу у селу Гошинце, на северу Македоније, са догађајима од јануара 2001. када је у терористичком нападу на полицијску станицу у Теарцу погинуо један полицајац, а тројица су била рањена.
Слично као јуче на караули у селу Гошинце, где је упад извршило 40 маскираних и наоружаних особа, за шта је одговорност преузела ОВК, 2001. је око 50 герилаца ОНА окупирало Танушевце и послало поруку да нико не сме да иде на њихову територију.
После се, подсећа се, на ту територију пребацило око 300 герилаца.
Тадашњи лидери двеју највећих албанских партија Арбен Џафери (ДПА) и Имер Имери (ПДП) су издали заједничко саопштење у коме су осудили напад на Македонију.
Један од кључних момената у том периоду је био и Џаферијев став да се ради о конкретном албанском проблему после чега је Мендух Тачи додао да је реч о "међуалбанском а не о међуетничком сукобу".
Догађаје од пре 14 година и јуче у Гошинцу повезује чињеница да је тада, као сада у јавности топ тема била "афера прислушкивања", а као кривци су и тада и сада означени премијери.
Македонски портал Преш24 преноси данас писање скопског Дневника који подсећа да се тај терористички напад догодио само пет дана након што је тадашњи председник Македоније Бранко Црвенковски објавио аферу о прислушкивању за коју је окривио тадашњег премијера Љупча Георгијевског и министарку за унутрашње псолове Досту Димовску.
Одговорност је путем саопштења преузела тзв. ОНА, а иако су прве информације биле да се ради о лицима која су на територију Македоније ушла преко Косова или се тамо обучавала (локална ТВ "Киц" је јавила да су само неколико дана раније у близини Шемшеваграничари Војске Македоније ухватиле неколико лица обучених у униформе ОВК), СДСМ је издала саопштење да је власт одговорна за стање.
"Све ово указује да актуелна власт уместо да користи безбедносне службе за разоткривање ових облика тероризма, ради све како би они били нелегално искоришћени за обрачунавање са својим политичким неистомишљеницима. Актуелна власт оваквим понашањем не само да је саучесник већ је и генератор сталне безбедносне и политичке нестабилности", саопштио је тада, после напада, СДСМ.
Дневник пише да је тадашњи албански партнер у власти ДПА 24. јануара узвратио да су афере и терористичке акције у Македонији синхронизоване и да се воде из једног центра - СДСМ-а у циљу подривања Валде.
Поруке да одговорност лежи на власти су у том периоду често стизали од коалиционих партнера СДСМ-ЛДП и Андреја Жерновског.
На дан када је Доста Димовска поднела оставку, 16. фебруара, после низа препуцавања између власти и опозиције око тога ко је прислушкивао, телевизијска екипа А1 ТВ је заустављена код Танушевца.
"Ово је последња опомена власти да не треба да жмури пред формирањем паравојних формација у Македонији. Поред политичке кризе којој је власт допинела, држава се сада налази и пред безбедносном кризом", изјавио је тада Владо Бучковски, као портпарол СДСМ-а.
Инциденти се заређали
Оперативни центар МБР и Оружних снага Македоније је формиран 22. фебруара и имао је за задатак да прати безбедносно стање на северној граници. Неколико дана касније је у Собранију одржана расправа о афери "Прислушкивање", на којој је ВМРО-ДПМНЕ остала при ставу да је Црвенковски оваквим аферама и нападима на институције дестабилизовао државу како би дошао на власт.
После тога такорећи да није било дана да се није десио неки безбедносни инцидент: 7. марта Гошинце, 9. марта Кодра Фура, 10. и 11. марта Брест, 15. марта Тетово...
Усред ватре и сталне офанзиве, СДСМ је 30. марта 2001. искористио простор да пред међународном заједницом и званично понуди концепт широке владине коалиције (то би се данас звало "прелазна влада"), као спас за све поблеме у држави, укључујући и политичку кризу, аферу са прислушкивањем, али и оружани сукоб. Ако не успе план за прелазну власт Црвенковски је, врло слично сценарију који сада најављује опозиција, рекао да ће извести народ на улице. Он је најављивао масовне протесте усред војног сукоба, анализира скопски Дневник.
"СДСМ нема намеру да скрштених руку гледа како власт растура државу, Битку ћемо водити у Собранију и са народом на улицама, са протестима, зато што се у нормалним државама руши ennormalna власт", изјавио је Црвенковски на преш конференцији 30. марта 2001.
Преговори о новој прелазној влади су почели негде почетком априла када је договорен први сусрет између Црвенковског и Георгиевског. Преговори је требало да дефинишу кадровска решења која ће добити СДСМ, као и мандат за нови владин кабинет. Такозвана широка коалиције је формирана 15. маја и у њој је учествовало више политичких партија. Тада је валда стала иза Оквирног споразума који је потписан у августу.
Када су се у септембу 2001. појавиле идеје о уставним изменама како би се са Оквирног споразума изашло на референдум, Црвенковски је рекао да ће напустити власт уколико до тога дође. Он се и дуго после тога трудио да одржи привемену владу. Иначе, Дневик подсећа да су у вези с кризом 2001. постојале две сасвим различите тврдње - једна опозиционог СДСМ-а, да је рат фингирала ВМРО-ДПМНЕ и ДПА док је премијер љупчо Георгијвски изнео јединствен став да је Македонија жртва Косовске агресије. Са таквим ставом је у то време била сагласна и комплетна међународна заједница.
