МАЛОЛЕТНИКЕ ИЗ НИША ХТЕЛИ ДА ДЕПОРТУЈУ У ИРАН: Кад је рекао "Тата, дођи по мене" заплакала сам
Одбегли нишки заљубљени пар - Момчило Петковић (17) и Анђела Стојнев (13), пронађен је јуче у избегличком кампу у Софији.
Деца су у Бугарску ушла пешице, а затим се пријавила као избеглице из Ирана, с намером да се докопају западне Европе.
"Ситуација се закомпликовала када су бугарске власти одлучиле да их депортују у Иран. Тада су деца рекла ко су и одакле су, а Момчило је позвао оца", кажу у полицији.
Момчилова мајка Александра каже да их је позвао јуче после подне.
"Рекао је: 'Tata, дођи по мене'. Заплакала сам. Само да дође кући да га загрлим", каже Александра за Блиц.
Она каже да су одмах обавестили полицију и Министарство спољних послова, а дечаков отац се одмах запутио у Бугарску.
Пошли у школу и - нестали
Момчило и Анђела су нестали прошлог петка ујутру, када су, свако из своје куће, кренули у школи, али се тамо нису појавили. Родитељи обоје деце одмах су по откривању њиховог бекства посумњали да су заједно побегли.
Њих двоје били су у љубавној вези, којој су се противили Анђелини родитељи сматрајући да је она премлада за везу. Нестанак је одмах пријављен полицији, која је започела потрагу. Њихове слике објављене су у медијима уз апел да се јави свако ко их примети. Два дана после нестанка примећени су у Књажевцу. Отад до јуче, од њих није било ниједног трага.
"Момчило је јако везан за седмогодишњег брата. Имао је све, вероватно је та љубав којом смо их обасипали прорадила па нас је позвао телефоном. Није ми само јасно како су два детета од 17 година и 13 година успела да преваре цео систем и пређу границу", каже Александра.
Она каже да цела породица није ни спавала ни јела последњих седам дана.
"Колико сам се бринула за свог сина, толико сам бринула и за то друго дете. Свашта је могло да им се деси. Ми смо од почетка и сумњали да су прешли границу. Неки ми је мајчински инстинкт прорадио, али су ме сви убеђивали да је то немогуће. Велику захвалност дугујемо инспектору Братиславу Тимотијевићу из нишке полиције, који је све време био уз нас. Имали смо осећај као да се ради о његовом детету, толику је пажњу поклањао - каже Александра.
