МАРИНА МАЉКОВИЋ: Водила је српске кошаркашице до злата, а ОВО СУ ЧЕТИРИ најважнија момента

Година, 2015. је за нама, а у интервјуу за сајт Кошаркашког савеза Србије селекторка женског националног тима Марина Маљковић сумирала је све учињено. Наравно, уз посебан осврт на златну медаљу на Европском првенству у Мађарској и Румунију.

- 2015. годину ћу управо памтити по томе што је била најуспешнија као и по нека четири момента које издвајам. Први је наша најбоља утакмица на првенству и победа против Турске. Други моменат је постоље, церемонија доделе медаља, златне конфете које падају по нама - магија. Трећи моменат је улазак у Србију, вожња отвореним аутобусом кроз мој град, Београд. И тај магични дочек испред Скупштине, остварење сна који смо почели да сањамо 2011. године - Србија која је дошла да поздрави првакиње Европе у женској кошарци. И четврти моменат, препун Пионир на Аранђеловдан, дан када је стигла потврда за све и доказ да је све то заправо вредело - рекла је Маљковићева.

Стварање шампионског тима је био дуготрајан процес и селекторка је издвојила кључне одлуке у претходних пет године које су довеле до освајања злата.

- Прва одлука је заправо одлука (председника КСС) Драгана Ђиласа. Знамо његово убеђење које је потпуно логично а то је, да ако је Србија земља кошарке у мушкој кошарци, да то исто за много мање новца могу да ураде и жене, да буду добре у томе. Самим тим, храбра одлука да доведе мене за селектора, жену и то изузетно младу. Затим у том организационом делу, стварање сектора за женску кошарку. Довођење особе која ће тиме да се бави у виду Ане Јоковић, потпредседнице за женску кошарку. Тако да се по први пут у савезу направила озбиљна организациона структура када је у питању женска кошарка и која раније није постојила. Следећа одлука је сам спорт. Тестирање свих Српкиња које се баве кошарком, без било какве сујете, без размишљања, већ искључиво оно што је најбоље за Србију. Тако да је кроз репрезентацију за ове четири године прошло много девојака, тј практично све девојке које се баве кошарком. Такође и довођење неких нових девојака од самог старта, од те 2011. године, које претходно дуго година нису биле у репрезентацији. Онда, један тим – Партизан, који је био база и који је окупљао више од половине репрезентативки свих ових година, који је био кичма тима. Опет, то је и моменат да се истакну и помену све те девојке које су заслужне за наш резултат, које су биле на ширим списковима свих ових година и све оне су учествовале у овом злату. И наравно, ове последње две одлуке које се помињу, Соња Петровић и Данијел Пејџ - објаснила је Маљковићева. 

Маљковићева је позната као велики мотиватор, али селекторка је објаснила шта је то што српске репрезентативке мотивише да "гину" на терену.

- Ја бих поново истакла тим, фанатичну игру и борбеност. Чињеницу да су све девојке увек спремне да се подреде тиму и систему. Ипак су играчице те које су меродавне да мало детаљније причају на ту тему, оно што ја могу да кажем је да су битни рад, слепа вера у другарице и тренера и вера у победу - сматра Маљковићева.

Селекторка Србије је објаснила и шта је потребно да златна медаља постане навика, а не само краткотрајни бљесак.

- Нисам стручњак за хороскоп али резултати свакако иду уз две ствари: континуитет рада и новац. И увек може више, увек може боље, увек може још. Нека то буде златно правило - каже Маљковићева.

Маљковићева је недавно покренула "Покрет за женску кошарку" и отворила је бесплатну школу кошарке за девојчице. Селекторка је објаснила која су њена очекивања.

- Моја очекивања су реална, дакле велика. Јер да нису таква, ја не бих ни улазила у ту причу. Ја заиста немам вишак времена да се бавим стварима у које не верујем. Тако да јасно може да се наслути шта ми је намера када је "Покрет за женску кошарку" у питању и шта је то чему тежим и који су моји циљеви - рекла је Маљковићева.

У 2016. години најважније такмичење су Олимпијске игре, које ће бити најјаче у историји. Србија на Игре иде као европски првак што са собом носи притисак, али према Маљковићевој то је нешто на шта је њена екипа навикла.

- То није ништа ново за нас, када ми то нисмо имали притисак? Сваке године тај притисак је присутан, тако је из године у годину и са те стране није ништа другачије. Што се тиче самих припрема, ми као једина сигурна екипа из Европе имамо одређених проблема у креирању плана припрема, јер немамо с ким да играмо, чека се квалификациони турнир и резултати истог, а то је у јуну. Свим силама се трудимо да ипак организујемо одређене пријатељске утакмице и да све протекне као до сада, свих ових година што се тиче озбиљности плана припрема. Треба сачекати датуме и WNBA, иако смо ми увелико у томе, мислим да је прерано за неке конкретне ствари. Кошаркашице и ја смо група људи која је у сваком тренутку навикла да ради под притиском и тај притисак нас мотивише и вуче напред - објаснила је селекторка.

У 2016. години кошаркашице ће одиграти мечеве у Бањалуци и Нишу. Маљковићева каже да је Савез од старта радио на томе да се женска кошарка што више популаризује у свим крајевима.

- То је од првог дана тако, постојао је план да се обиђе цела Србија, да се игра свуда, да се направе градови за женску кошарку. То смо радили у Новом Саду и Смедеревској Паланци. Одржавала су се разна предавања, дружења са тренерима и децом по целој Србији, у Пироту, у Нишу, то није никаква непознаница за нас. Мислим да се за ове четири године свака могућа акција и све што је могло да се уради и што је време дозвољавало, да се урадило. Ана Јоковић је уздуж и попреко обишла целу Србију тако да ми познајемо све те људе, то су наши пријатељи и наравно да једва чекамо да играмо утакмице пред њима. Морам да издвојим Бањалуку јер љубав између Бањалуке и Републике Српске и женске кошаркашке репрезентације датира још од 2013. године и Европског првенства у Француској, када смо освојиле четврто место. Тада смо осетиле невероватну љубав од стране људи из Републике Српске и Бањалуке и испунила се моја жеља да репрезентација тамо одигра утакмицу и да им се одужи - закључила је Маљковићева.

ОВДЕ прочитајте више о новом појачању Партизана.