Месечни трошкови већи и за 50 евра
БЕОГРАД - Основне животне намирнице, као и други производи и услуге ове године ће поскупети између четири и десет одсто, што значи пораст месечних трошкова за просечно четворочлано домаћинство за више од 50 евра.
До промене ценовника доћииће због слабљења динара и инфлације, али и повећања цена које држава контролише, као што је електрична енергија.
Слаба куповна моћ грађана ове године ће бити још слабија јер ће већини плате бити смањене 10-20 одсто. Очекује се инфлација између четири и пет одсто и слабљење динара између шест и 10 одсто. Жарко Галетин, директор Продуктне берзе, каже за Курир да цене житарица утичу на две трећине цене хране, а да остало зависи од курса динара и монопола.
"У првој половини године не треба очекивати трауматично померање цена житарица. Шта ће се десити у другој половини, зависиће од процене приноса. Код пшенице се очекују нешто лошији приноси, што може бити узрок нешто виших цена. Уз ограду од политичких дешавања, пре свега руско-украјинске кризе, можемо очекивати релативно стабилно тржиште. Нема места бојазни да ћемо имати проблеме са ценама и у радњама", уверен је Галетин.
Саша Ђоговић из Института за тржишна истраживања каже да можемо очекивати инфлацију од три до четири одсто, као и да ће притисак на њу долазити од цена производа и услуга под контролом државе и општина, као што су струја, комуналне услуге, превоз, али и од слабљења динара, тако да ће поскупети и увозна роба.
"Неће доћи до већег захуктавања цена због смањивања пензија и плата и растуће незапослености, услед решавања судбине фирми у реструктурирању и рационализације државне управе. Потрошња грађана ће бити нижа, па нема простора за драстично повећање цена", објашњава он.
У Народној банци Србије наводе да до свеопштег, знатног раста цена неће бити.
„НБС процењује да ће инфлација почетком 2015. бити изузетно ниска, а да ће затим умерено порасти и вратити се у границе дозвољеног одступања од циља. Томе ће допринети и корекције регулисаних цена, пре свега струје. Није спорно да депрецијација динара, при осталим непромењеним условима, утиче на раст цена увозних производа и инфлације. Међутим, цене нафте и хране падају, а инфлација у ЕУ, из које увозимо две трећине производа, близу је нуле. Влада је мерама фискалне консолидације додатно сузила простор за евентуална поскупљења“, сматрају у НБС.
Погледајте и:
