МИЛИЦА ДАБОВИЋ ЗА СРБИЈУ ДАНАС: Ни европско злато није толико битно када те гледају као идола!

На Европско првенство у Мађарској и Румунији отишле су сасвим нечујно, а вратиле се обасјане златом. Србија је сменила Шпанију на трону, а кошаркашице је на путу до врха предводила искусна Милица Дабовић. Управо је некрунисана "царица Милица" била гост наше редакције. У уторак сте могли да прочитате њен виђење Евробаскета, када је било најтеже, шта је оно што их је водило до врха, када планира да стави тачку на играчку каријеру, а више о томе можете прочитати ОВДЕ.

- Искрена да будем, уживам у медијској пажњи, јер када ће се причати и писати о нама ако не сада. Неће сигурно када будем имала четрдесет година и када будем имала дете. Тада ћу доћи на неку утакмицу и гледаће ме као легенду српске кошарке... Једва чекам да отворим школицу кошарке и да направим камп на Јахорини, што ми је велика жеља. Волела бих децу да научим, не како да баратају са лоптом већ колико је пут трновит и тежак. Чега морају да се одрекну и како да раде, како да се понашају и како да постану добри људи. Јер то је оно најважније – рекла је Милица Дабовић за Srbijadanas.com.

- Јако сам сујеверна. Знам да Бог и сујеверје не иду једно уз друго, али код мене је једноставно тако. Имам неке своје ритуале пред утакмицу које увек поштујем. Морам да се облачим у одређено време, да везујем косу на посебан начин, да се нашминкам на одређени начин у одређено време. Рецимо, десило се да сам се пред полуфинале загрејала и питала девојке да ли има још нека да то уради. Бутулија је дошла и рекла да је остала само још она. Пошто сам навикла да последња напустим загревање, полудела сам, опсовала и отчала у тоалет. Све је то на крају испала шала, добро смо се исмејале, али таква сам. Не дај Боже да ми неко седне на претпоследње место до доктора, тада сам спремна да померим читав тим за једно место само да бих села ту.

- Увек кажем оно што мислим. Није ми важно да ми је свака к'о Његошева ван терена, него на њему - када се бацим по тридесет пута на мечу. А остале приче и причице ме уопште не интересују. Зато ме људи и воле и изузетно сам срећна због тога. Сваки дан бих причала о девојчицама и дечацима који ме гледају као идола. Свакодневно ми пишу на друштвеним мрежама, често ме расплачу све те њихове речи. Никада до сада то у животу нисам доживела и јако сам срећна. Више ни то европско злато није толико битно када те та деца гледају као Бога, када желе да се боре по угледу на тебе. Они ми не говоре да желе да дају кошеве као ја, већ да одузимају лопте, да се боре, да се бацају... Па од тога већег задовољства и среће нема.

Шта је Милица Дабовић рекла у првом делу интервјуа за наш портал прочитајте ОВДЕ. Наставак интервјуа са капитеном златне кошаркашке репрезентације Србије можете читати у наредним данима на сајту SrbijaDanas.com.

Шта је Милица Дабовић истетовирала после освајала титуле европског шампиона можете да погледате ОВДЕ.