Млека има све више, а пијемо га све мање
Млека на српском тржишту има доста, улиће нам се, врло могуће, и европски вишак, међутим, потрошња ове најважније намирнице пада ли пада.
С друге стране, трошкове млечних производа, изгледа, боље регулишу новчаници потрошача него било какве санкције и ембарга.
Последњих пар година пијемо све мање млека, па смо са 57,8 литара сада дошли на свега 49,4 литара, колико, према подацима аграних аналитичара, становник Србије годишње попије.
Спрам становника Европске уније, то је безмало упола мање. Наиме, становници ЕУ годишње потроше 90 литара.
Слично је и са прерађевинама од млека. Док је потрошња белог, домаћег, сира у Србији 9,9 килограма по становнику, за годину дана, у петнаест старих чланица ЕУ је 19,1 килограм. Овог сира смо пре две године на трпезама имали 11,4 килограма. О потрошњи путера да не говоримо: становник Србије за годину дана потроши само сто грама, а становник ЕУ чак 4,76 килограма. Ово је вероватно најдрастичнији пример квалитета наших трпеза у односу на европске.
С друге стране, млека је све више на тржишту, и нашем и светском. Због забране извоза у Русију вишак на светском тржишту је, како преноси Фајненшел тајмс, 2,2 милиона тона, а у поређењу са прошлом годиним цене су му пале чак 40 одсто, преноси Дневник.
"Тржиште млека у Србији је засићено и ово је прва година после 2009. да поново имамо вишкове те намирнице. Цене су у овом тренутку приступачне јер постоји велика конкуренција, а произвођачи се труде да разним ацијама привуку купце да се одлуче за њихову робу", изјавио је генерални директор “Имлека” Слободан Петровић оценивши да није никако добро то што је вишак млека настао услед пада козумације због даљег смањења куповне моћи. Он је подсетио да је прошле године пад потрошње млека износио шест одсто.
Ако буде имало економске логике, вишак млека на тржишту требало би да обрадује грађане Србије јер је за очекивати и да цене иду наниже
Прочитајте:
