ММФ хвали Србију, али тражи да и даље спроводи договорено

Сам програм са Србијом је, подсећају из ММФ, заснован на три стуба: оздрављење јавних финансија, раст стабилности и обнова финансијског сектора, као и примена адекватних структурних реформи које би омогућиле солидну основу за креирање нових радних места и обезбеђење вишег привредног раста.

- Ризично висок јавни дуг Србије захтева даљу фискалну консолидацију. Пакет фискалних мера које су донеле српске власти за период до 2017. године је и даље прихватљиви. Неопходно фокусирање на смањење државне помоћи и минимизирање фискалног ризика који произилазе из функционисања јавних предузећа и даље није спроведено до краја, рекао је јуче, након одлуке Извршног одбора Дејвид Липтон, први заменик генералног директора и в.д. председавајућег Борда директора ММФ.

Липтон сматра и да фискална консолидација ствара простор за ублажавање монетарне политике који ће подржати домаћу тражњу.

- Темпо прилагођавања монетарне политике мора да буде усаглашен са спољним условима финансирања и развоја инфлаторних очекивања. Флексибилност девизног курса остаје значајан амортизер за Србију и, у том смислу, интервенције НБС на девизном тржишту треба да остану ограничене на претерану дневну колебљивост курса, сматра Липтон.

Очување стабилности финансијског сектора и јачање њене отпорности ће, верује Липтон, штити економски опоравак.

- Планиране специјалне дијагностичке студије би требале да провере здравље банака и учине да финансијски сектор крене напред. Свеобухватна стратегија за решавање високог процента ненаплативних кредита ће помоћи да се очисте биланси банака и побољша финансијско посредовање, истиче Липтон.

Борд ММФ је, иначе, констатовао да је раст кредитне активности у Србији и даље врло слаб, а да у исто време расте број ненаплативих кредита.

Прва ревизија аранжмана са Србијом одобрена је без, иначе, уобичајне расправе на седници Борда.