ММФ и ЕУ: За опоравак Грчке потребно 78 милијарди евра
Повериоци грчког дуга траже од владе у Атини "додатне буџетске уштеде", јер сматрају да је због обуставе пословања банака додатно ослабљена грчка привреда и да зато није довољан програм реформи и уштеда јавних трошкова који је доставила Грчка да добила нови програм помоћи за излазак из тешке финансијске кризе.
То тврде извори на заседању министара финансија Еврозоне којима су повериоци, Европска комисија (ЕК), Европска централна банка (ЕЦБ) и Међународни монетарних фонд (MMF), предочили оцену програма који је доставила влада у Атини, назначивши да је то "добра основа за преговоре".
Повериоци упозоравају да ће, уколико Европски механизам за стабилност финансијски не достави свежа средства, "неумитно доћи до колапса банака и знатно већег пада грчке привреде" која је поново у рецесији.
Повећање ПДВ-а није довољно
Такође се оцењује да се предлози грчке владе приближавају захтевима поверилаца да се повећањем ПДВ-а и смањивањем издатака за пензије трошкови буџета смање за 2,5 одсто бруто домаћег производа, односно око 4,5 милијарди евра.
Али ЕК, ЕЦБ и ММФ сматрају да то више није довољно јер због урушавања макроекономских и финансијских услова предлози Атине више нису довољни да се постигну буџетске уштеде, а страхује се и да повећање пореза може угрозити привредни раст.
Према извештају ЕК, ЕЦБ и ММФ, Грчкој је за опоравак потребно између 74 и 78 милијарди евра, док би се о евентуалном продужетку рокова за отплату грчког дуга расправљало касније, тек пошто се дође до допуне и нагодбе о програму који је понудила Атина.
Повериоци захтевају и снажнију реформу тржишта рада и веће могућности отпуштања с посла, док је критика упућена и рачун предлога грчке владе кад је реч о реформи пензионог система.
Они упозоравају да би, у случају да не дође до договора о програму помоћи Грчкој, а у ситуацији кад је банкарски систем на рубу краха, банкрот Грчке "имао могууће озбиљне последице по још неке земље зоне евра".
