На усвајање деце се и даље чека веома дуго
НИШ - Број деце у хранитељским породицама у 16 општина Нишког, Топличког, Пиротског и Јабланичког округа порастао је за 230 у односу на 2012. годину и број оних који желе да постану хранитељи већи је од потребног, казала је данас директорка Центра за породични смештај и усвајање Виолета Благојевић.
Она је казала да је само у Нишу у хранитељским породицама смештено 200 деце, да је број деце у хранитељским породицама у односу на прошлу годину опао за 20, али да је и даље виши у односу na prethodne године.
Благојевић је казала да већи број деце у хранитељским породицама са једне стране охрабрује, јер то значи да се они прелазе из социјалних установа у хранитељске породице, али са друге стране да то значи и да биолошке породице не могу да одговоре захтевима родитељства.
"Више од 10 одсто деце која се налазе у хранитељским породицама су деца са сметњама у развоју и деца која имају проблеме у понашању. Међу њима је много деце са Дауновим синдромом", рекла је Благојевић.
Она је додала да је на социјалним радницима обавеза да мотивишу хранитеље да прихватају децу са сметњама у развоју и додала да Центар припрема хранитеље који желе да прихвате децу са Дауновим синдромом.
"Деца са сметњама у развоју дуже се задржавају у хранитељским породицама јер њихово усвојење иде много теже. Усвојитељи у нашој земљи нерадо прихватају такву децу и њих усвајају породице из иностранства", рекла је Благојевић.
Благојевић је изјавила да иако смештај у хранитељске породице представља тренутни вид заштите, нека деца у хранитељским породицама проведу пуних 18 година.
"У нашем систему социјалне заштите 'најокошталији' део су и даље правосуђе и прописи који регулишу усвојење и лишавање родитељског права.
Поступци усвојења трају и даље веома дуго, чак и по три или четири године, а веома дуго траје и поступак лишавања родитељског права", казала је Благојевић.
Она је додала да Нишу сада недостаје посебна установа у којој би се млади који излазе из хранитељских породица припремали за самосталан живот, али и у којој би били смештени они адолесценти који због неслагања са родитељима не могу да живе у биолошким породицама.
