Најважнији светски догађаји који су обележили 2014. годину (Други део)

Рат у Гази

Најновији сукоб између Палестинаца и Израелаца избио је када су Израелске обрамбене снаге (ИДФ) започеле војну кампању у појасу Газе 8. јула 2014. Повод за избијање сукоба била је отмица и убиство тројице израелских тинејџера на Западној обали у јуну месецу, због чега је Израел оптужио радикални Хамас.

Ипак, израелске власти нису понудиле ниједан доказ о тој тврдњи а и сам Хамас је оспорио да је имао икакве везе са тим инцидентом. Због немира након отмице, десет Палестинаца је погинуло док је неколико стотина ухапшено од стране израелске полиције и војске на Западној обали у потрази за отетим младићима.

Хамас, који је зауставио испаљивање ракета са Газе на Израел након последњег примирја поново је 8. јула започео ракетирање Израела, захтевајући да се ослободе Палестинци који су ухапшени током претраге. Сатима након сахране тројице израелских младића, 16-годишњи палестински дечак је отет и жив запаљен од јеврејских екстремиста у знак одмазде.

То је био окидач нове ескалације међу палестинским становништвом, па је Хамас лансирао нове ракете са појаса Газе на југ Израела, док је ИДФ започео кампању ваздушних напада.

Сукоб је 19. јула ескалирао копненом офанзивом ИДФ-а у Гази, чиме су додатно појачане жртве због борби око зграда. Након 13 дана сукоба, УН је објавио да је у појасу Газе расељено 83.695 Палестинаца док је погинуло преко 500.

Обарање малезијског авиона

Међународни Лет 17 малезијске авиокомпаније који је 17. јула 2014. превозио путнике из Амстердама у Куала Лумпур, оборен је крај места Храбовеу у Доњецкој области Украјине, око 40 км од границе са Русијом. Свих 283 путника и 15 чланова посаде је погинуло.

Инцидент је одмах доведен у везу са оружаним сукобом између украјинске прозападне владе и проруских снага који се води управо на подручју где је авион срушен.

Ирак

САД и партнерске државе започеле су ваздушне нападе у Ираку против џихадиста Исламске државе како би помогли регуларним ирачким снагама и курдским пешмергама да зауставе офанзиву ове исламистичке групе, која је заузела велике делове Ирака и Сирије.

Напада је почео 8. августа, и од тада америчке и коалиционе снаге извеле су преко 1.300 летова изнад Ирака. Поред напада на положаје Исламске државе, САД и њени савезници су вршили константне хуманитарне летове ка изолованим курдским борцима на северу земље.

Газа-Тел Авив

Борбе између ИДФ-а и палестинског Хамаса су престале 13. августа, када је и проглашено примирје у трајању од 120 сати, како би се постигао договор у преговорима између двеју страна у Каиру. Коначан прекид ватре и враћање мира је договорено 26. августа када се званично окончава седмонедељни рат у појасу Газе.

Од почетка рата 8. јула у сукобима погинуло је преко 2.100 Палестинаца и 68 војника и цивила са израелске стране.

НАТО самит

Нови редовни састанак држава НАТО савеза одржан је у Велсу 4. и 5. септембра. У фокусу су била кључна питања за будућност Алијансе: редефинисање планова за Европу због кризе у Украјини и нова стратегија за Блиски исток као одговор на све јачу глобалну претњу милитаната из Исламске државе.

Русија је поново оптужена да подржава проруске групе на Истоку Украјине и позвана је да промени своју политику и повуче војску са границе (које су учествовале у војној вежби) иначе ће се суочити са новим санкцијама. НАТО је такође најавио креирање нових Снага за брзе реаговање којима треба да се повећа борбена готовост алијансе у источној Европи у случају ескалације кризе.

Када је реч о борби против Исламске државе, председник САД Барак Обама је представио план за креирање велике анти-ИС коалиције која би повела борбу против исламста у Ираку и Сирији. 

Минск

Украјина и проруске снаге потписали су 5. септембра у Минску споразум о примирју у источној Украјини који ступио на снагу истог дана у 17 часова по средњоевропском времену.

Споразум садржи 14 тачака која се тичу надгледања примирја, размене заробљеника и другим питањима. Иако је увелико кршено, примирје у Минску је постало основа за даље разговоре две стране до коначног мира.

Сирија

Анти-ИС коалиција САД је 23. септембра 2014. године започела бомбардовање циљева Исламске државе у Сирији.

Главна мета првог лета САД изнад Сирије био је град Рака, који важни за главно упориште исламиста у Сирији. Напади су изведени ловачко-бомбардерском авијацијом и крстарећим ракетима.

Сједињене Државе

Одлука Суда у Мисурију да не подигне оптужницу против полицајаца Дарена Вилсона за убиство ненаоружаног црног тинејџера 9. августа, изазвала је велике расне протесте какве Америка није видела од 1992. године, када је објављен снимак на коме четворица полицајаца мучки пребијају Афроамериканца Роднија Кинга.

Протести, који од августа трају у Фергусону, након одлуке Суда проширили су се од Оукленда до Њујорка. У Оукленду је 40 људи ухапшено док је марширало улицама и сукобило се са полицијом носећи транспаренте "Руке горе, не пуцај" и "Животи црнаца вреде". У Њујорку су се демонстранти такође сукобили са полицијом, носећи транспаренте "Полицајце убице у затвор" и "Наш отпор је оправдан".

Кина

Велики продор Кине у Европу свечано је најављен током Самита Кине и 16 земаља Централне и Источне Европе који је одржан у Београду од 15. до 17. децембра.

Пошто званична ЕУ није била део тог самита, Кина је очигледни добитник. Она добија све канале потребне за транспорт своје робе на западноевропско тржиште и блаже услове него што би имале да је преговарала дискретно са Европском комисијом. Институције ЕУ, с друге стране, не могу бити задовољне због тога што су искључене из таквих разговора.

Србија може да рачуна на знатне кинеске инвестиције, о чему сведочи 13 потписаних споразума и меморандума, укључујући договор о модернизацији пруге Београд-Будимпешта и изградњи новог блока Термоелектране "Костолац".