НАПИСАЛА ЈЕ ПИСМО КОЈЕ ЋЕ ВАС РАСПЛАКАТИ: Њеној ћерци се подсмевају, а ОВО им је променило мишљење!
Очајна мајка написала је писмо, у ком је испричала шта се догодило са њеном бебом и како се осећа када чује тиха оговарања, и поделила га са милионима људи. Када га прочитате запитаћете се како би било да сте ви на њеном месту.
Кортни Хелен Мари је мајка двоје деце, међутим, њена млађа ћерка пати од веома ретког обољења коже Harlequin ichthyosis (ХИ). Због овог обољења њена кожа расте седам пута брже него код нормалних људи, па изгледа као да има крљушт.
И рецеивед my латест Stitch Fix ат the енд оф Brenna's хоспитализатион ин Аугуст, анд ит was such а нице "пицк-ме-уп"...Постед by Blessed By Brenna он Tuesday, 8 Септембер 2015
Због тога је често у јавности изложена подсмејавању, упирањем прстом или пак гласним коментарисањем како са њеном ћерком нешто није у реду. Она је решила са тим да се избори и написала је на друштвеним мрежама отворено писмо свим људима.
May ис Ichthyosis Awareness Month! Ichthyosis ис the раре скин дисордер that Brenna хас…. херс ис а севере type called...Posted by Blessed By Brenna он Thursday, 28 May 2015
Преносимо вам га у целости:
“Када уђемо на игралиште твоје дете упире прстом у моје и гласно виче: 'Мама, погледај је!'
Када стојимо у реду на каси ваше дете пита: 'Зашто је она беба толико црвена?' А ви на то му само ставите руку преко уста и мало поцрвените од срамоте.
У библиотеци ваше дете стоји испред мог и непрестано буљи.
Свега сам свесна и непрестано сам изложена шапутањима за која мислите да их не чујем, гледање крајичком ока у моје дете, као и окретање на другу страну и забрану приласка мом детету само зато што је другачије. Све ми је јасно, али обе смо мајке, с тога желим да вам кажем шта бих волела.
Желим да имате разумевања, да научите вашу децу да није пристојно упирате прстом у некога и говорити о нечијем изгледу.
Волела бих да вашем детету одговорите: 'Не знам зашто је дете црвено, али сви смо ми различити и различитости у реду!.
Желим да научите децу да ова болест није преносна и да ваше дете може да се игра са мојим баш као и са сваким другим. То што јој је кожа другачија не значи да није једнако забавна или забавнија од друге деце на игралишту.
Волела бих да вашој деци објасните и да их нечему научите, а не да преклапате руком његова уста јер вас је срамота.
А изнад свега бих волела да чешће причате са децом о различитостима било које врсте, јер тако ћете сутра наићи и на дете са Дауновим синдромом, аутизмом, једном краћом ногом или без ноге. Информишите децу и објасните им да физички изглед није пресудан.
Тако се надам да ћете после овога да нас позовете да седнемо у парку поред вас, да попричамо или да допустите да се ваше дете угра са мојим.“
