Наплатом пореских дугова покрити штету од поплава

Како показују подаци Пореске управе, на крају јуна је 10 највећих нередовних платиша међу активним државама дуговало око 190 милиона евра. Додају ли се томе још и 223 милиона евра, колико за порез дугују предузећа у реструктуирању, јасно је да би држава могла да поправи минус у каси и санира огроман део штете која је настала у мајским opplavama.

Држава може и мора да наплати дуговања бизнисмена који имају тржиште и активно послују, док на приходе од угашених или предузећа у стечају треба заборавити.

Сарадник института за истраживање тржишта Саша Ђоговић оцењује да држава не би морала да уводи мере штедње и смањење плата и пензија уколико би наплатила порезе неплатишама чије фирме имају оргомне профите.

"Али да би се то догодило, неопходна је технолошка и кадровска реформа Пореске управе. И потребна је нулта толеранција на неплаћање пореза, а не као до сада, да се порез схвата као нешто што се баш и не мора платити. Рецепт је једноставан, треба запленити имовину свим нередовним платишама, а онда ће бити више новца за образовање и за здравство и за инфраструктуру", каже Ђоговић.

Стручњак за порезе Иван Раонић сагласан је да Пореска управа има начина да спроведе потпуну пореску дисциплину, али истиче да је немогуће наплатити дуговања некадашњих друштвених гиганата који су угашени или у стечају.

"Порески дуг може се наплатити од активних предузећа и оног дела фирми у реструктуирању које су приватне, али су запале у проблеме који се могу решити. Таквим предузећима Пореска управа може да блокира рачуне или заплени имовину. Угашеним фирмама или онима које су остале без ПИБ нема начина да се наплати дуг", закључио је Раонић.