А некада је била запослена у "КУРИРУ": Српкиња плеше у крилу Хрвата!

У хрватском стриптиз klubu "Bunny" u Водицама негује се обичај да су заступљене девојке са свих континената, свих боја коже. Тако се ту налази и наша Марија која својим плесом око шипке задовољава муштерије, као и својим пластичним телом, али није једина у тиме, јер овај клуб има широку понуду.

То није једини куриозитет везан за овај клуб, који у центру града ради већ четврту сезону. Тамо су знатно ниже цене него у другим објектима овог типа, те уз бесплатан улаз можете уживати у погледу на плесачице у топлесу већ од 30 куна (око 480 динара), колико износи најнижа цена пића.

Један од траженијих артикала у срцу сезоне је скупоцени шампањац "Арманд де Бригнац Голд", пакиран у непрозирној литарској боци која стоји чак 10.000 куна (око 157.350 динара). 

СРПКИЊА

Шармантна Српкиња Марија (34) из Београда је од гарнитуре девојака најискуснија плесачица. Она је некадашња такмичарка у плесу на шипци (поле-данце), спортској дисциплини номинованој за олимпијаду.

– Држала сам свој клуб за "поле-данце" четири године, док сам живела у Новом Саду, а сад сам опет са адресом у Београду. Радим по клубовима током целе године. Већ три лета сам овде у Водицама, а зими радим као пратња рок бендовима и на мото журкама. Одлично зарађујем и од овог новца издржавам 11-годишњу ћерку, којој сам рекла да радим као фитнес тренер. Није баш педагошки детету рећи да се бавим и стриптизом, али схватиће кад одрасте да је то заправо нормалан посао – осмехује се Марија, која се дугорочно види у плесном бизнису, али као менаџер.

– По струци сам графичарка, и радила сам као преламачица у новинама, у српском "Куриру" и "Гласу". Била је врло мала плата. Прво сам волонтирала шест месеци да бих наредних три месеца добила 15.000 динара, што је око 140 евра месечно. Тада сам рекла: "Ма, бежи, бре" и одлучила да се бацим на плес. Зарађене паре стављам са стране, али улажем у естетске операције. Имам нове груди и нос и волим хијалурон – признаје искусна Марија која има и кратки плесачки стаж чак и у Аустрији. Боље је овде "у региону", напомиње.

– Неморалних понуда увек има, али такви су мушкарци. Њихово је да питају, наше да одбијемо. Барем је такав мој став – уз танку цигарету нехајно, сензуално резимира (полу)одевена Београђанка.

СЛОВЕНКА

– Овде плешем први пут након дванаест година конобарисања и могу вам рећи да се барем троструко више исплати. Закључила сам да је живот прекратак да бих стигла зарадити колико ми треба док сам још млада. Зато сам одлучила да плешем док не скупим око 50.000 евра, колико ми треба за покретање приватног бизниса – тајновито каже 27-годишња Матеа, Словенка из Љубљане.

ШПАНКИЊА

Тражена "роба" током вечери била је и згодна црнкиња на прагу четрдесете, родом Шпањолка, настањена у Француској и на привременом раду у "Банију" у Водицама. Рутински одрађује своје јавне и приватне плесне тачке о којима, изгледа њен вереник не зна ништа, пише портал "Слободна Далмација".

ХРВАТИЦА

Најмлађа плесачица у "Банију" је пак 21-годишња Луна из Сплита. Мајка јој је незапослена и благонаклоно гледа на ћеркин плес, а отац је поморац и "није баш одушевљен". Бака и дида, говори Луна, такође су упознати с ангажманом и неким чудом прихватају га без проблема и моралних дилема.

– Завршила сам школу ликовних умјетности у Сплиту, смјер модни дизајн, а с плесом сам почела као осамнаестогодишњакиња, у клубу “Афтер дарк” у Сплиту. Тамо сам отишла на препоруку пријатељице, која ми је рекла да се “убере добра пара”. Плесала сам послије и у клубу “Цаса Виола”, исто у Сплиту, и у објекту “Плеасуре” у Трогиру. Било је океј.

ДЕВОЈКЕ СА КАРИБА

– Имали смо све осим Азијаткиња. Долазе нам беле и тамнопуте девојке из Америке, Бразила, с Кариба, из Канаде и свих земаља Европе – каже власник "Банија" и већ поздравља новопридошле госте, посезонце – љубитеље еротике и "светске" забаве.

Уколико вам је ово било интересантно, сазнајте да ли жене више воле обрезани или необрезани (више о томе на ОВОМ линку)