Некада је вожња до Трста била довољна за срећу, зашто је данас потребно више?

Њихови родитељи су аутостопирали без страха, пили "Кокту" из исте флаше, возили аутомобиле без аирбегова, имали култни породични ручак и били срећни. Данашњој генерацији нису довољни ни идеални услови, као ни бројне могућности да буду задовољни и себи омогуће срећан живот.

Упознајте Y генерацију!

Реч је о модерној генерацији, рођеној између 1970. и 1990. године, мада границе варијају. Себе сматрају главним ликовима једне веома посебне приче, уживају у свом животу, воле да буду своји, имају одличне услове и могућност да бирају. Идеално, зар не? Али су ипак на неки начин несрећни. Пре свега је потребно дефинисати шта неког чини срећним или несрећним. Формула је једноставна: срећа = реалност - очекивања.

Сасвим јасно. Када реалност постане боља од њихових очекивања, они су срећни. Када се испостави да је реалност гора од онога што очекују, постају незадовољни. Какав је однос реалности и очекивања код ове генерације?

Зашто су њихови родитељи били задовољнији својим животом?

Родитељи Y генерације рођени су педесетих година и спадају у "бејби бум" генерацију. Бејби-бумери су свет угледали одмах након II светског рата у годинама праве "експозије рађања". Научени су да не постоји ништа што би их зауставило да дођу до бујног зеленог травњака каријере, али да су им потребне године напорног рада да се то деси. Њихова каријера је била успешна и без мобилних телефона, јер је њихова стварност била већа од очекивања. Одрасли су са осећајем оптимизма и неограниченим могућностима.

Бејби-бумери широм света омогућили су својој Y деци да могу да буду шта год желе усађивајући у њихову психу посебан идентитет протагониста. Генерација Y је невероватно амбициозна. Њима је потребно много више од просперитетне каријере и безбедности. Чињеница је да зелени травњак њима не значи ништа посебно и није довољно јединствен за њих. И док су бејби-бумери тежилии да живе амерички сан, Y генерација жели да живи свој лични. Они желе економски просперитет једнако као њихови родитељи, али разлика је у начину остваривања каријере. Поруку коју појединци ове генерацију носе је: Ти си посебан!

Ова генерација је заправо у заблуди, јер појединци размишљају на следећи начин: "сви ће тежити и добити неку испуњену каријеру, али ја сам посебан и другачији и моја каријера ће се издвајати међу гомилом других". Сваки појединац мисли да је баш он предодређен за нешто још боље, јер се разликује од уобичајеног. Чак и онда када су упознати са овом чињеницом, рећи ће: Ја заправо јесам један међу реткима. Тада се јавља проблем.

Када се очекивања и реалност споје

Док су очекивања бејби-бумера била да ће каријера доћи напорним радом, њихова деца сматрају да велика каријера очигледно чека неког изузетног као што су баш они и само је питање времена и избора пута којим ће они ићи. "Успех ће сигурно доћи, само је потребно сачекати да ме свет упозна." Нажалост, до успеха је тешко доћи, јер захтева године труда, зноја и суза. Чак су и најуспешнији људи морали да пређу преко трња како би урадили нешто битно у својим раним или касним тридесетим.

Разлог томе је што су праве перцепције често засноване на нереалном осећају супериорности. Они верују да су на неки начин посебни, али стварно оправдање за ово веровање немају. До фрустрације и разочарања долази неколико година након завршетка колеџа, јер реалност постаје далеко другачија од њихових очекивања, где они постају једнаки са другима уместо да се разликују како су очекивали.

Имају додатни проблем који се примењује на целу генерацију. Још једна интересантна чињеница је то што бејби бумери нису баш били упућени у дешавања и животе људи с којима су ишли су школу. "Захваљујући" социјалним мрежама поремећена је цела слика реалности.

Социјалне мреже су креирале свет где шта год други да раде веома је отворено и јавно. Већина људи на тај начин промовише другачију верзију себе. Facebook доприноси да су млади у заблуди, јер им се чини да сви други живе боље и срећније од њих самих. И док су сви међу собом једнаки, они не виде реалну ситуацију већ пројекције које стварају друштвене мреже.

Ово је главни разлог зашто се данашња омладина осећа незадовољно својим животом. Заправо они крену одличним животним путем, али се осећају разочарано.

Шта је потребно за срећу?

1. Остани дивље амбициозан. Постојећи свет се пенуша од прилика за амбициозне људе и могуће је постићи очекивани успех.

2. Престани да мислиш да си посебан, јер је чињеница да вероватно ниси. Ти си само један потпуно неискусан млади човек који још увек нема шта да понуди. Посебан постајеш након дугог времена радећи напорно.

3. Игнориши све друге. Истина је да су сви остали неодлучни и фрустирани, али ако будете гледали само своја посла, никада нећете имати разлога да завидите другима.

(waitbutwhy.com)