Немачку кочи оно што САД даје крила
Еврозона ће поново постати болна тачка светске привреде. У њој се предвиђа минималан привредни раст од 0,8 одсто, каже Штефан Билмајер, главни економ банке ДЗ.
Кризу евра је унеколико пригушила Европска централна банка (ЕЦБ). Привреда кризних земаља се опоравља. Овај пут су посрнуле привреде које су до сада важиле као снажне.
"У Италији имамо драматичан пад привреде; тамо се годионама отезало са структурним реформама", каже Роналд Дерн, директор Одељења за конјунктуру при Истраживачком институту RWI у Есену. Он додаје да се у Француској проблеми решавају тако што држава троши више новца. Али, каже Дерн, и држава је дошла до својих граница.
Велике рупе у буџетима због пада цене нафте прете и Нигерији и Русији. Руска привреда је додатно оптерећена санкцијама Запада, па 2015. неће моћи да избегне рецесију, процењује Штефан Билмајер. Али, ниске цене нафте за неке земље значе исто што и добар програм привредног раста. "Пад цена нафте, ако тако хоћете, значи глобалну прерасподелу прихода и за земље попут Немачке ће то значити повећање реалног дохотка", каже стручњак за економију Дерн.
И Немачка осећа последице слабости партнера из еврозоне. Према прогнози Савезне немачке банке, немачка привреда ће следеће године имати раст од само једног процента. Разлоге за то треба тражити у политици, сматра овај стручњак. Уместо структурних реформи, политичари поново размишљају о расподели. Роналд Дерн наводи пример пензионог пакета чије трошкове сносе пре свега предузећа и они који уплаћују допринос, што повећава финансијско оптерећење фирми и смањује потрошњу.
Томе треба додати и прелазак на алтернативне изворе енергије, који подиже цену струје: "Промене у начину снабдевања енергијом су циљ који свакако треба следити. Али, тај циљ је скуп. Он кочи нашу конкурентност на међународном тржишту", каже Штефан Билмајер из банке ДЗ.
Оно што Немачку кочи, Сједињеним Америчким Државама даје крила. Бум фракинга је смањио трошкове за енергију и поспешио поновну индустријализацију. "Многе фирме се враћају из Азије да би поново почеле производњу у САД јер је она постала јефтинија", објашњава Билмајер. Његова банка очекује да ће следеће године привредни раст у САД износити три процента, пише Deutche Welle.
Што се тиче друге по снази светске привреде, та банка очекује да ће њен бруто-домаћи производ порасти за нешто више од седам одсто. То ће за Кину бити најмањи раст од 1990. Али, Кинези то и желе, јер влада у Пекингу би хтела одрживи привредни развој. Привредни раст финансиран кредитима и извозом требало би да се уравнотежи повећањем потрошње.
Штефан Билмајер каже да ће Кина то постићи без проблема захваљујући својим великим новчаним резервама. "То је фактор стабилности. Ако се негде појави неки проблем, постоје могућности да се он компензује. Тако се проблеми не претварају одмах у претњу за читаву привреду."
И док кинески змај губи динамику, индијски слон се загрева за следећи скок. Организација индустријски земаља ОЕЦД очекује да ће привредни раст Индије износити 6,6 процената. Стручњак RWI Роналд Дерн је скептичан: "Треба мало причекати, па видети да ли ће то бити баш тако, јер Индија спада у земље које имају велике структурне проблеме."
