НИ КРИВИ НИ ДУЖНИ Неочекивани добитник краха Јужног тока је - Хрватска!
Када је амерички потпредседник Џо Бајден на недавном самиту Атлантског већа у Истанбулу рекао да Хрватска има потенцијал да постане “регионални енергетски центар”, вероватно још није знао да ће руски председник Владимир Путин и директор “Гаспрома” Алексеј Милер само недељу дана након тога објавити да је план изградње Јужног тока мртав.
Међутим, Бајден је итекако добро знао за вишемесечне притиске ЕУ на Бугарску, као и за негативан став Европске комисије према изградњи Јужног тока и, што је још важније, заједничко противљење ЕУ и НАТО-а ширењу руског утицаја на овај део Европе.
Вест о одустајању од Јужног тока, укупно вредног око 40 милијарди долара, изазвала је шок и неверицу у влади Србије, која је управо на том пројекту планирала своју енергетску стабилност. Из Владе Хрватске стижу самоуверене изјаве.
"Али, треба рећи да наша извршна власт за позицију Хрватске у овој 'игри' Запада и Русије баш и нема неке нарочите заслуге. Чини се како смо на најбољем путу да постанемо енергетски лидер регије - ни криви ни дужни!".
То произлази и из коментара министра провреде Ивана Врдољака. “Руско одустајање се на нас не реферира ни најмање, не угрожава нашу енергетску стратегију. Ми смо отворили опцију изградње одвојка за Јужни ток јер Хрватска није имала пригоду да буде на главној траси Јужног тока. Након тога смо кренули у пројект истраживања гаса и нафте те изградње ЛНГ-а, а то ће очито бити једина опција допреме плина у овај део Европе. И очито је да смо били у праву".
Одустајање од Јужног тока не би требало схватити као коначну одлуку. Ипак, упркос наточ “видовитости” о којој говори министар, чини се да назирући расплет читаве приче више спада у ону “више среће, него памети”.
“Ми смо и досад превише зависили од гаса из Русије, а повећање те зависности не би било добро ни за економију ни за политичку стабилност у регији”, коментарише економски аналитичар др. Дамир Новотни.
“Управо зато, ја на руско одустајање гледам позитивно, ово нам је прилика да надокнадимо изгубљене године, а изгубили смо их најмање 15, уздајући се у снабдевање из једног извора. Ово треба бити и подстицај за истраживања могућих извора нафте у хрватском подморју, али и за пројекат ЛНГ терминала за укапљени гас”, каже др. Новотни.
Дарко Хорват, председник ХДЗ-ова Одбора за енергетику, рударство и заштиту околине, подиже ручну: “Најаву одустајања ‘Гаспрома’ од Јужног тока не треба узети као коначну одлуку. У овој геополитичкој игри руска страна се одлучила за потез којим узвраћа ударац на економске санкције од стране ЕУ”.
Хорват подсећа да се и даље преко 54 посто потреба за гасом у Европи подмирује из руских извора. Да обустављање Јужног тока није добра вест за Србију, кроз коју је требало да прође 422 километра плиновода, није крио ни премијер Александар Вучић, преноси Блиц.
Економски новинар из Београда Миша Бркић зато каже: “На Србији је да сад, кад је већ трагично закаснила, почне да размишља о својој енергетској будућности. И то европском памећу, како би нашла замену за руски гас".
Иначе, вест о руском одустајању с нелагодом је примљена и у Мађарској, у чијем је парламенту прошлог месеца изгласана промена закона који омогућују изградњу њихова дела Јужног тока.
Погледајте и:
Милер: Затворен Јужни ток
Ево колико је Гаспром уложио у Јужни ток
ЕУ: Јужни ток да, али уз поштовање правила Уније
