Никола Тесла против глади у свету
Иако је "струја" прва асоцијација када поменете Николу Теслу, он се залагао за многе пројекте који тек данас долазе до изражаја.
Мање је позната чињеница да је Никола Тесла покушавао да се избори против глади у свету, фокусирајући се на здраву исхрану. Инспирисани тиме, фирма "Алтамед" патентирала је адитив храни који омогућава природнију исхрану животиња, а технологијом њене производње решава се и еколошки проблем – депоније на фармама.
У сарадњи са Ветеринарским факултетом, Фармацеутским факултетом и Биолошким институтом "Синиша Станковић", поменута фирма је прошле године патентирала протеин анималног порекла који је уствари адитив богат есенцијалним аминокиселинама које ни људски ни животињски организам не би могао да произведе сам на неки други начин, а његовим коришћењем исхрана животиња је доста природнија.
Начин функционише коришћењем ларве домаће муве као посредника који прерађује органски отпад са фарме, а за последицу добија додатак исхрани. Докторски рад је верификовани доказ да је овај адитив користан.
"Захваљујући поверењу које нам је указао Музеј Николе Тесле који нам је прошле године доделио на испитивање оригиналну рецептуру Николе Тесле за бренд који је он заштитио 1938. године – 'Фацтор ауцтус' (Фактор раста), ми смо на профитабилан начин решили еколошки проблем. И не само то него смо урадили и оно на чему је Тесла инсистирао: да се земљи врати оно што су јој биљке узеле. Уз то имамо и природну храну за птице, рибе, свиње и неке друге животиње као што су краве”, за портал dnevne.rs објашњава Драган Мијановић, директор фирме "Алтамед" која је на тржишту Србије, али и региона, позната по производњи "Ревите", приодног додатка исхрани на бази матичног млеча.
Тесла је 1938. године дизајнирао робну марку "Фактор раста". Он није подржавао производњу вештачке хране, а да је поживео и да није било Другог светског рата вероватно би му била додељена Нобелова награда за мир.
Одувек је радио у служби човечанства у областима које је истраживао, али неки његови радови остали су незавршени. То не би требало гледати као закључну ствар, већ извор за нека даља истраживања.