НОЋНА МОРА МИГРАНАТА: ОВОГА се азиланти највише плаше!
Борили су се за живот и преживели најгоре, а оно што им тек следи кад напусте Београд леди им крв у жилама.
Они који су преживели хладне таласе Егејског мора, тортуру на граници Грчке и Македоније, сузавце и пендреке македонске полиције, савладали глад, страх и исцрпљеност и успешно стигли до српске престонице, скупљају храброст да закуцају на врата Европе, јер следи оно 'најгоре'.
Иако су прешли хиљаде километара на само корак од њиховог циља чека их ригорозна процедура. Они који нелегално уђу на мађарску територију и избегну камп на неки начин су сигурни. Ако их ухвате следи узимање отисака прстију и то је оно чега се највише плаше.
"Заиста се бринем. Сутра планирам да се запутим ка мађарској граници и морам да смислим како да је пређем, а да ме не ухвате. Ако ме ухвате, готов сам. Узеће ми отиске прстију, а онда могу само у Немачку, а ја желим у Белгију", прича узнемирено Сиријац Обајда.
Оног тренутка када оставе отиске својих прстију, постоји опасност да их било која држава западне Европе са свог тла врати у Мађарску, што је најгора опција, јер су Мађари најригоризнији према мигрантима.
"Не желим да останем у Мађарску, плашим се тога. Знам да је њихова полиција најгора и да муче и замислите да морам да останем тамо. Све ћу да урадим, само да им не оставим отиске", прича један Пакистанац који тренутно борави у парку код аутобуске станице.
Када се нађу у Мађарској имају 48 сати да затраже азил у избегличком кампу, одакле, за разлику од прихватних центара у Србији, не могу слободно да се крећу нити да напуштају центар, а сукоби са полицијом су све чешћи. Ипак, решени су да прођу и најригорознију станицу, јер су километри за њима и више нема назад.
