Нови рекорд у историји БГ аеродрома!
БЕОГРАД - Аеродром "Никола Тесла" у Београду је у 2014. имао више од 4,6 милиона путника или раст од скоро 32 одсто, по којем је међу првима у Европи, изјавио је в.д. генералног директора Саша Влаисављевић и најавио да ће у 2015. бити инвестирано више од 20 милиона евра у проширење аеродромских капацитета.
Влаисављевић истиче да је и у робном превозу остварено повећање од 24 одсто у односу на 2013. годину и да су у 2014. остварени рекордни резултати у историји аеродрома "Никола Тесла". У 2014. рекордно је, каже, повећан број летова са београдског аеродрома захваљујући изузетном порасту саобраћаја Ер Србије.
Аеродром тренутно има 26 авиопревозилаца, а заједно са чартер превозом 35 авиокомпанија, од чега је половина саобраћаја од Ер Србије.
"Повећање капацитета београдског аеродрома је добра логистика за српског авиопревозника, како би у 2015. на аеродрому могло да се реализује и више од 60.000 летова", нагласио је челник београдског аеродорма.
Он је, такође, поручио да је Аеродром "Никола Тесла" спреман и за очекивано увођење прекоокеанских летова у наредном периоду.
"Имамо дугогодишњу традицију дуголинијског саобраћаја, тако је још 1989. пет машина у вршном сату оптерећења летело за Америку и Аустралију. То за аеродром Никола Тесла и за наше кадрове и логистику није проблем", казао је Влаисављевић.
Говорећи о пословању у 2014, Влаисављевић је навео да је урађен ребаланс плана у септембру, да су смањени трошкови за 11 милиона евра - три милиона на трошковима и осам милиона на непотребним јавним набавкама.
"Тако смо направили предуслов за домаћинско понашање и могућности да у 2015. направимо рекордну инвестицију", истакао је он.
Како је навео, више од 20 милиона евра биће уложено у више пројеката, као што је проширење новог терминала, што ће подићи капацитет аеродрома за четири авиомоста и четири позиције.
"Подићи ћемо капацитет аеродрома на седам до 7,5 милиона путника. Око 3,6-3,7 одсто је просечан европски раст број путника, а ми идемо сигурно на више од четири одсто у наредне четири године", нагласио је Влаисављевић.
Он је навео да ће бити адаптиран и стари терминал и да ће у том послу учествовати домаћа грађевинска индустрија.
"Намеравамо већ у јануару у Привредној комори Србије да направимо презентацију и позовемо све грађевинске фирме да учествују у реконструкцији старог терминала, проширење новог терминала, везе између два терминала, као и нову платформу за одлеђивање авиона", рекао је Влаисављевић.
Он је рекао да је аеродром од средстава из 2013. уплатио у републички буџет свега 60.000 евра, док ће за 2014. бити уплаћено најмање 6,5 милиона евра, што значи преко 100 пута више. Према његовим речима, аеродром "Никола Тесла" тренутно има највећи раст саобраћај од свих главних аеродрома у Европи, због чега је изузетно интересаснтан инвеститорима.
"Имамо јако пуно контаката са њима и препуштамо ту одлуку Влади Србије. Ми ћемо учинити све да у наредном периоду остваримо што боље резултате и да држава, ако се одлучи за концесију или неки други модел, добије што вишу цену", каже Влаисављевић.
Београдски аеродром је направио значајне уштеде у односу на 2013, на пример на путничким возилима је уштеђено 56,7 одсто средстава. Такође, око 80 одсто менаџмента је промењено и аеродром се придржава, каже Влаисављевић, препорука владе по питању донација и спонзорства, где се праве уштеде од око 60 одсто, затим репрезентација - 40 одсто и службена путовања - више од 20 одсто.
"У 2015. ћемо направити пословни преокрет по питању репрезентације и донација, у том смислу што се окрећемо нашој деци и Србији у сваком смислу. Аеродром Никола Тесла више неће бити спонзор врхунских спортских клубова, већ ће у фокусу бити здравство и деца", навео је он.
Влаисављевић истиче да тај аеродром има најмодернију опрему у овом делу Европе, са којом за мање од 10 минута може да се очисти целокупна полетно-слетна стаза дужине 3.400 метара.
Подсетио је да је 2013. државни ревизор констатовано да је аеродром "Никола Тесла" био оштећен по основу комерцијалних уговора за више од милион евра и код послова преко омладинских задруга за више од седам милиона евра.
