ОБРАЋАЊЕ НАЦИЈИ: Обама ће да нагласи потребу обимнијег напада на ИСИЛ
Вашингтон – У вечерашњем обраћању америчком народу, председник САД Барак Обама истаћи ће важност повећања војних и политичких напора у борби са Исламском државом у Ираку и Сирији, што може подразумевати и нападе ваздухопловима. Обама ће такође тражити од Конгреса дозволу да се наоружају побуњеници који се боре против сиријског председника Башара ал-Асада.
Извори из америчке администрације верују да ће председник САД погурати и активности за које неће тражити дозволу законодавних власти. Конкретно, то би били обимнији авионски удари у Ираку, а можда и Сирији, те пораст подршке ирачким безбедоносним снагама уз сарадњу са партнерима из Европе и са Блиског истока.
Током вишесатног разговора који је одржан у уторак, Обама је вођама из Конгреса рекао да има довољно овлашћења да предузме мере против ИСИЛ-а. Но, лидер из Беле куће сматра да би подршка Конгреса добро дошла као показатељ “да су целокупне САД стале против претње по мир”. Обраћање нацији пада у вече пред тринаестогодишњицу терористичких напада на САД које су извели чланови Ал Каиде и сведочи колико озбиљно Обама намерава да се позабави ИСИЛ-ом.
Један од најважнијих захтева Конгресу односиће се на помоћ умереним побуњеницима у Сирији. Раније ове године, 44. председник САД тражио је дозволу врховног законодавног тела да се издвоји пола милијарде долара за помоћ у инструкторима и опреми поменутим елементима, али је није добио. Иначе, САД већ обучавају антиасадовске снаге, али ЦИА то ради у малом обиму пошто је за већи подухват, који би укључивао кампове за обуку у Сирији суседним земљама, потребна већа финансијска подршка.
Амерички савезници у акцији против ИСИЛ-а
Како председник САД искључује слање копнених снага у Ирак и Сирију, јачање ирачких снага и сиријских побуњеника биће кључ за искорењивање исиловаца који су се до сада лако пребацивали преко границе две земље. Обамини покушаји да од Конгреса добије дозволу за обучавање и опремање побуњеника у Сирији и ирачких снага безбедности уједно су и знак савезницима САД да се потруде на истом пољу.
Управо из тих разлога, амерички министар спољних послова Џон Кери отпутовао је у Саудијску Арабију и у Јордан. Истовремено, Немачка ће ирачким Курдима послати јуришне пушке, стрељво, противтенковско оружје и оклопна возила, што је дијаметрално суптротно од доскорашњег става званичног Берлина да се не меша у сукоб. Колико прошле седмице, у Ирак су испоручене прве пошиљке које су садржале кациге, заштитне прслуке, наочаре и штитове и детекторе мина.
ПОДЕЉЕНОСТ КОНГРЕСА И СТАВ АМЕРИЧКОГ НАРОДА
Конгрес је за сада разједињен. Док једни верују да председник има довољно уставних овлашћења да дела сам, други подвлаче да Капитол хил мора да игра средишњу улогу.
“Добро је и за председника, али и за државу да Когрес учествује у решењу проблема са ИСИЛ-ом”, рекао је Мич Меконел, шеф републиканског клуба посланика.
Сарадник Џона Бонера, председавајућег Представничког дома у Конгресу, открио је да републиканци из Охаја подржавају помоћ ирачких снага и умереним побуњеницима у Сирији, те да Бонер лично подржава слање стручног особља ради обучавања и саветовања снага које би се бориле са ИСИЛ-ом.
Ваздухопловство САД већ обавља авионске нападе по положајима исиловаца, а по позиву ирачке владе. Будући без конгресне потпоре, атаци су оивичени на “заштиту америчких интереса у региону и на спречавање хуманитарне катастрофе”.
Одређени кругови од Обаме очекују прекорачење тих ограничења и покретање свеобухватније кампање. Погубљења два америчка новинара од исиловаца нагнали су Обаму да та очекивања уважи и да акцију прошири и на територију Сирије. На за јавност затвореној вечери са стручњацима за спољну политику, Обама је о ИСИЛ-у говорио као о јединственој скупини, а не о две, ирачкој и сиријској, што најављује на који ће начин бити грађено оправдање потребе да се акција прошири на западног суседа Ирака.
“Председник САД је спреман да иде докле год је потребно не би ли казнио оне који прете животима Американаца, али је одбио могућност да се шаљу копнене снаге”, рекао је Обамин гласноговорник.
Истраживања јавног мњења откривају да би Американци подржали ограничене ваздушне нападе. Анкета коју су заједно спровели дневник “Вашингтон пост” и телевизија “Еј-би-си” показује да 71 одсто становника САД подржава авионске акције у Ираку, за 17 стотих више него пре двадесет дана, док би нападе на исиловце у Сирији подржало 65 одсто људи.
ДО ЦИЉА СУ ДВА ПУТИЋА: Како до широкопојасне акције против исиловаца
Летови над сиријским тлом и бацање бомби били би велики проблем правне природе, али и такав да би изазвао потресе на светској геополитичкој сцени. За разлику од Ирака, Обама не би деловао по позиву владе из Дамска, мада неки правници тврде да би међународно право могло да дозволи чак и то под оправдањем “да су угрожени САД и њени савезници унутар Сирије чија влада не може или не жели да заустави ИСИЛ”.
Друга могућност је да Асад и сиријске власти дозволе, званично или под плаштом тајне, америчким снагама да делују по положајима исиловаца. Наличје овакве медаље била би констатација да Обама помаже Асаду, “кривцу за неред у Сирији”. У коначници, Сједињене Државе дуго већ траже од сиријског властодршца да напусти председничко место, а ИСИЛ су део корпуса који се бори са тим циљем.
