ОЧАЈНА СУПРУГА ПОГИНУЛОГ ВОЗАЧА НА ОСТРУЖНИЦИ: Мучио се за нас и децу, био је наша снага, остадох без срца!
На Остружничком мосту, у судару камона, Горан Балабановић је од силине судара завршио у реци.
- Мој Горан је пре годину и по дана остао без оца, али због нас је морао да настави даље. Сада више нема ни њега - рекла је кроз сузе супруга страдалог камионџије.
- Горан је радио и мучио се за нас и нашу децу. Не могу да верујем да га је издало срце, никад није био болестан, нити се на било шта жалио - казала је Виолета Балабановић (39), чији је супруг погинуо прекјуче када је камионом слетео са Остружничког моста у Саву.
Виолета и Горан имају синове Далибора (19) и Дарка (17), а у браку су били 20 година.
Радио дан и ноћ
- У понедељак ујутру звонио му је телефон у 3.30 сати. Скочио је из кревета, био је бунован, није знао шта се дешава док се није мало разбудио. Сећам се да је баш тешко устао. Сваки пут смо причали пред његов пут, али не и сада. Убрзо је отишао. Око 11 сати звонио је његов стари телефон, који је остао у стану. Звао га је колега са којим је требало да се нађе код Бубањ потока да види што га нема. Тада сам већ знала сам да нешто није уреду. Убрзо сам га позвала, али није било одговора - прича Виолета, јецајући од бола и туге.
Она је око поднева сазнала да јој је супруг са кабином камиона упао у Саву и да га траже рониоци.
- Знао је да плива! Док је трајала потрага, очекивала сам да ће га наћи живог, да се ухватио за неко дрво, било шта, само да је жив. Али не! Остадох без срца, а моја дечица без оца и без подршке - причала је Виолета.
Она каже да је Горан много радио и да није бирао посао како би обезбедио све што је породици потребно, нарочито откад су пре три године сазнали да она болује од карцинома.
Његов син тражи посао да би издржавао породицу
Колико боли губитак оца, могло се видети на лицу Далибора, који ове године завршава средњу школу за машинског техничара.
- Мој тата је био искусан возач, сигуран сам да није заспао. Можда га је издало срце или се нешто сасвим друго десило - прича Далибор, додајући да је свестан да су кућа и брига о млађем брату и болесној мајци пали на његова леђа. Младић истиче да му је сада једино важно да се што пре запосли јер породицу нема ко више да издржава.
Оперисала карцином
- Имала сам рак на танком цреву, оперисана сам, али он се проширио на јетру. Лекари ме уверавају да мирује. Због свега Горан је радио све време, шта год је могао. Био је моја снага. Ноћу је одлазио на посао и ноћу се враћао - у сузама је причала несрећна жена за Курир.
Као да је наслутио - на слави причао о најлепшим тренуцима
Два дана пре трагедије Балабановићи су прославили крсну славу Светог Стефана, а у недељу старијем сину Далибору рођендан.
- Рекао је шефу да мора да буде код куће и да слави док још има с ким да слави. На слави као да је нешто наслутио, па је причао шта смо све прошли, како смо се упознали, забављали, присећао се када нам се Далибор родио, како га је носио... - навела је несрећна жена и бризнула у плач.
