ОЧАЈНИ СРБИ ИЗ ИЗБЕГЛИЧКОГ ЦЕНТРА: Ако није геноцид, како се онда то што су нам Хрвати урадили зове?
У Избегличком центру Крњача незадовољство изреченом пресудом, али правду, како кажу, нису ни очекивали.
''Да сте ме синоћ питали шта ће бити данас после пресуде у Хагу , одговорила бих вам: биће исто као што је било. Судбина нас прогнаника из Хрватске запечаћена је у овим избегличким собама. Овде, ми, некадашњи српски домаћини чекамо порције дневног следовања. Ни да их примиш, ни да их вратиш. Ни да живиш ни да умреш... Ноћу сањамо своја некадашња имања која нам нико не враћа'', испричала је Драгиња Ивковић, једна од жена смештених у Избегличком центру за ''Вечерње новости''.
Драгиња је, иначе, добила позив из Хрватске у коме се од ње тражи плаћање пореза.
''Испоставили су ми рачун у кунама, а то је око 70.000 динара. За шта? За имовину коју су опљачкали. На адреси у којој више нема чак ни имена мог огњишта.''
''Како се то зове, кад те протерају и узму ти све?''
Коментаршући пресуду која је негирала да је Хрватска починила геноцид, Драгиња се запитала како се онда зове то што десетине хиљада Срба више нису у својим кућама.
''Како се зове то што они који се врате живе под ужасним притиском, принуђени да поново оду? Отуда, где су им живели преци, а потомци им траже визе за неке далеке земље. Како се то зове, кад те протерају и узму ти све?'', пита се ова жена.
Душанка Пјевалица из истог Избегличког центра објашњава да није гледала пренос из Хага, јер не жели да је повређују успомене.
''Ви не можете ни замислити каква је то патња. Таква, да ни жива ни мртва тамо не желим да се вратим'', каже Душанка.
