Од Крима до Косова и распада Југославије

Али да је геополитика кројења граница и утицајних сфера крајње неизвесна за владаоце кад се правом силе погази сила права, сведочи сукоб Запад-Русија у којем се стално изнова врти неизбежно проблематично питање Косова, које се прелама преко украјинске кризе и Крима, па и судбине бивше Југославије.

О томе сведоче неке најновије америчке и европске анализе, којима се украјинска криза и враћање Крима Русији упорно враћа на опречне погледе земаља у свету кад је реч о НАТО бомбардовању Србије и од већине западних земаља признатој самопроглашеној независности Косова. А у том склопу је, рецимо, у Европском парламенту и неким телевизијским расправама потегнуто и питање давног али не и заборављеног турског војног запоседања дела Кипра и чињенице да то не смета ЕУ да с Анкаром без икаквих услова преговара о чланству.

Понизити Русију?

У жижи светског политичког потреса је, наравно, украјинска криза и, како то види угледни италијански геополитички часопис Лимес, позадина те кризе је "понизити Русију". Италијански часопис тврди да је то "последњи задатак" с власти одлазећег и ослабљеног америчког председника Барака Обаме и једна од кључних тачака америчке политике.

Италијански часопис се ту делом подудара у оцени с америчким институтом за стратегијске прогнозе Стратфор који се сагласио с тим да су границе у Европи после Другог светског рата промењене први пут кад су САД и већина западних земаља признали једнострано проглашену независност Косова, а потом кад се Крим прикључио Русији.

Главни анлитичар бриселског Центра за европску политику, бивши амбасадор ЕУ у Москви, Мајкл Емерсон сматра међутим, да нема основа недавна изјава руског председника Владимира Путина да би, да није било украјинске кризе, САД и њихови западни савезници нашли нешто друго да "ставе брану на растуће моћи Русије" и да "и Русију гурну у југословенски сценарио распада и распарчавања".

"Такво виђење је потпуно нетачно", наглашава Емерсон и каже да је ЕУ с највећим оклевањем посегла за санкцијама Русији зато што је Путин "погазио правила одредби (споразума о немењању граница) из Хелсинкија и Будимпештански меморандум из 1994. године о јамчењу за границе Украјине".

Аналитичар бриселског центра, чије процене пажљиво прате институције ЕУ, каже и да је лишена суштине тврдња Путина да је Запад хтео југословенски сценарио за Русију и зато што се у центрима политичког одлучивања на Западу 1991. јако страховало да би "распад Совјетског савеза или Русије био пет пута жешћи, уз огромну бремениту опасност нуклеарног оружја".

Емерсон мисли да су "фолклорне и патолошке фантазије Путина" да би Запад хтео да "уништи медведа Мишку-Русију и отме му Сибир", па додаје да шеф Кремља очигледно мисли на митолошку изјаву бивше америчке државне секретарке Медлин Олбрајт 2005. године да није поштено да Русија има толика богатства у Сибиру што је Олбрајтова оповргла. Али, Емерсон је закључио да би једино решење за смиривање односа Запада и Москве може бити Конкордат између Русије, Украјине и Запада и, уз демилитаризацију истока Украјине, неминовни свеобухватни политички преговори свих украјинских чинилаца о степену аутономије источних делова те земље.

Нема сумње да је аналитичар Центра за европску политику био у току најновијих настојања да се ипак из, за обе стране веома штетног тунела санкције полако крене на светлост дана, што управо потврђује договор председника Украјине, Петра Порошенка, Русије Владимира Путина, Француске Франсое Оланда и немачке канцеларке Ангеле Меркел о преговорима представника Украјине, Русије, проруских побуњеника и представника ОЕБС-а.

Случај Косова и Метохије као преседан

Истовремено, у опсежном извештају после боравка у Москви протеклих дана, директор Стратфора Џорџ Фридман наводи да се међу саговорницима у руској престоници, кад је реч о украјинској кризи, две ствари редовно предочавају: прво, да је Крим историјски део Русије, друго, да руско становништво на истоку Украјине има право на аутономију баш као што у Канади француски Квибек ужива пуну аутономију, а то Запад сматра најприроднијом ствари на свету.

"А случај Косова је крајње важан Русима", наводи директор америчког института, зато што осећају да се одбацило оно што су били њихови ставови и створио се преседан. И, како напомиње, "Запад је Косову поклонио независност иако је прошло много година пошто је пала српска влада која је угрожавала косовске Албанце и став Руса је био да се ту границе мењају иако нема никакве опасности на Косову".

"Русија није хтела да се то учини, а Запад је то урадио зато што је то могао и по руском виђењу, Запад, пошто је прекројио мапу Србије, нема права да оспорава мењање мапе Украјине", преноси челник Стратфора мишљења руских званичника, академских личности и обичних људи.

И велика већина америчких европских савезника су свесни тога да санкцијама власт руског председника Путина није уздрмана, да Москва није, штавише, ни у међународној изолацији, па је цео сукоб око Украјине и даље потпуно замршени "гордијев чвор".

Рушење Путина као круна Обаминог председниковања

Часопис за геостратегију Лимес тврди да "Обама не циља на то да коначно порази Русију већ да доведе Москву на руб расула, присили је да из неповољног положаја преговара о својој улози на међународној шаховској табли". "Врхунац би био да Путин буде срушен унутрашњом завером и замени га прозападни председник, али би и неко одлучујуће слабљење Путина било прилично задовољавајуће и раздобљу обамаманије би дало славни ореол".

Лимес одмах упозорава да би тако нешто, колико год тешко замисливо, довело у питање и саму америчку стратегију и запретило нуклеарним сукобом. И додаје да су, с успоном противничких републиканаца у власти, Обамини саветници унели од летос програмске промене и поставили три задатка: међународну рехабилитацију Ирана, рат с екстремистима Исламске државе и покретање кампање против Русије.

И, како истиче Лимес, "савршени ураган који се сручио на Кремљ упоредо се одвија кроз подршку украјинској независности и ударом на енергетско срце руске економије".

Акција је увелико у току, улоге су подељене и "потпредседник Џо Бајден је главна личност од поверења за украјинског председника Петра Порошенка, са задатком да спречи било какав компромис из којег би биле искључене Сједињене Америчке Државе".

"Државни секретар Џон Кери и његов заменик Тони Блинкен играју улоге доброг и злог момка и док Кери добрим личним односима с шефом руске дипломатије Сергејом Лавровим одржава канал саобраћања с Москвом Блинкен, који је наговестио и слање оружја Украјини, представља јастребове".

Нуклеарна моћ Русије натераће САД на преговоре

Иако ће САД, указује Лимес, још дуго бити економски, финансијски, демографски и технолошки надмоћнији од Русије, кључни чинилац је бесумње и нуклеарна моћ Русије. С тога Лимес упозорава да, ако би сламање руске моћи ишло до руба нуклеарног сукоба, то би и за народ и огромну већину политичара у Америци било одбачено као лудост и нови амерички председник би се такође нашао у ситуацији да мора да с Москвом преговора тако да бар делом прихвати руске аргументе.

Аналитичари Лимеса уопште нису усамљени у таквим страховањима у Европи, јер је с великом пажњом и опрезом у медијима и јавности примљена изјава високог америчког званичника Мајка Роџера у Румунији да ће тамо постављени амерички ракетни штит бити уперен и против "могуће руске претње".

Досад су САД и НАТО упорно наглашавали да ће ракетни штит бити једино одбрана од претње иранских и севернокорејских ракетних напада на Западну Европу.

Погледајте још:

- ЗА НАТО СПРЕМНИ: Украјински парламент укинуо војну неутралност државе

- Нови стари Хладни рат

- Украјинци хтели да прошверцују оружје поред Руса, ево како су прошли (ВИДЕО)

- Председавање Србије ОЕБС-ом биће кључно у решавању украјинске кризе