Одглумила сам самоубиство да бих задржала мужа

Пре неколико година сам сазнала да ме муж вара са својом секретарицом. Мислила сам да се то дешава само у лошим вицевима. Била сам уништена. У браку смо били 10 година и имали смо двоје дивне деце – дечака и девојчицу. Имали смо леп дом на периферији Београда и добре пријатеље који су нам често помагали. Мој муж је био успешни менаџер, који се успешно снашао у мучној српској транзицији, радећи у једној фирми за извоз домаћих артикала. Када сам сазнала за  његову прељубу, успаничила сам се. Како је то могао да ми уради?

Никада нисмо имали проблема са сексом и увек смо се добро слагали. На крају ми је признао да воли и ту другу жену и да не може да се одлучи између нас две.

- А деца? Шта ће бити с њима? - питала сам.

- Бринућу се о њима добро, ако одлучим да одем – одговорио је.

- Зашто си то урадио? Шта сам то погрешно учинила?

- Ништа. Само се пуно разликује од тебе, а волим вас подједнако – био је искрен.

- Али, како можеш обе да нас волиш, идиоте?! Мораћеш да се одлучиш на крају – побеснела сам.

Рекао ми је да будем стрпљива, јер му треба времена да одлучи. Прихватила сам. Шта сам друго могла?

У међувремену, наш заједнички пријатељ се мало бавио детективским послом за мој рачун. Сазнао је да та друга жена већ има искуства у завођењу ожењених мушкараца, а мој муж је био њена нова жртва. Њен брак је био пропао, па је проценила да ће почети нови живот, са мојим супругом. Е, нећеш га мајци!

Кад год сам га звала у канцеларију, трудила сам се да будем љубазна према његовој секретарици, једва се суздржавајући да је не назовем курвом. Али, једног дана нисам могла да издржим и упитала сам је зашто хоће да ми отме мужа. Само се насмејала и рекла да ће се својски потрудити да ме он остави.

Било је време да се нешто предузме. Једно вече сам слагала да сам попила пуну бочицу таблета за спавање и одглумила да сам пала у дубоки сан. Мој муж се успаничио и одвезао ме је у болницу, где су ме доктори питали шта сам учинила. Расплакала сам се и рекла им кроз који пакао пролазим. Затим су ме послали код психијатра и њему сам све испричала. Он се озбиљно забринуо и одлучио је да ме задрже у болници два дана, на додатним испитивањима. Није ништа рекао мом мужу у нади да ће се он призвати памети.

Када сам се вратила кући из болнице, муж ме је питао зашто сам покушала да се убијем. Објаснила сам да је секретарица рекла да ће учинити све да нас раздвоји. То је била прекретница – схватио је да га само користи и да га уопште не воли. Ипак, није могао да је отпусти, јер би она учинила све да њихову везу представи као сексуални мобинг. Дао је оставку на послу.

Требало ми је две године да превазиђем тај инцидент. И даље бескрајно волим мог мужа, али никада више није било идилично и лепо као пре његове глупаве прељубе.