ОМЛАДИНА У ХРВАТСКОЈ У ПРОБЛЕМУ: Чекају да неко дође по њих и одведе их да раде
Лоша репутација трогодишњих струковних школа произилази из поражавајуће чињенице да у Хрватској ни само предузетништво нема позитиван предзнак.
Шефица Одељења за образовање при Хрватској предузетничкој комори Мирела Лекић рекла је да Хрвати као нација не вреднују једнако опште и струковне компетенције, па су гимназије и општи програми много цењенији у друштву.
"Једноставно, не схватамо да је добро струковно образовање темељ добре привреде. Стално се говори да струковне школе уписују ученици који не могу постићи добар академски успех и да су незаинтересовани за струку. То и јесте тако, јер онај ко има добре оцене, радије уписује гимназију, која му отвара пут на високошколске институције. Сви би хтели високо образовање, а заборављамо да су нам потребни добри радници који ће изнети нашу привреду", нагласила је Лекићева.
Потребна радна снага
Хрватска тренутно има 263.000 регистрованих незапослених грађана, а истовремено постоје фирме које не могу да пронађу адекватне раднике. Посебно је то изражено у грађевини, која увози радну снагу из суседне БиХ. Како се наводи, чини се да послове које у иностранству радо прихватају, Хрвати у домовини одбијају или се једноставно не јављају на огласе за посао.
Струковне школе постају атрактивне
Ипак, како је рекла, ситуација иде набоље, јер до пре две године ученици који су завршавали трогодишње струковне школе нису имали могућност наставка образовања, ако га нису сами платили. "И то је разлог неатрактивности струковних школа. Сада смо то успели да променимо, па ученици могу да упишу додатну годину, после које могу на факултет", истиче Лекићева.
"Имамо четири хиљаде фризера на берзи, али када послодавац тражи готовог човека, или се људи не јављају на огласе, или их нема. Фризери данас раде већином као конобари", каже Лекићева и додаје да према истраживању које је Комора спровела 2009, велики број ученика струковних трогодишњих школа и не тражи посао.
Омладина није довољно ангажована
"Ваљда чекају да неко дође по њих и одведе их да раде", каже Лекићева, која сматра да млади нису научени да буду предузимљиви.
Угледна загребачка посластичарка Мартина Думанчић, пак, додаје да разуме ту стидљивост у тражењу посла, с обзиром на то да имају дипломе за струку коју не знају да обављају.
"Тешко им је да то прихвате, прескоче ту баријеру и опет крену од нуле", прича своја искуства Думанчић и наглашава да Хрватска као туристичка земља мора да школује одличне конобаре, куваре, посластичаре.
Прочитајте и:
