Остала сам трудна у 14. години. Мајка ме је истерала из куће

Требало би да се девојке образују о сексу на време, без обзира колико им то било чудно. Тинејџерска трудноћа и секс су нешто што се дешава.

Затруднела сам у четрнаестој години. Када сам имала 10 година, моја мама је инсистирала да чекам до брака (иако ми је рекла да она то никад не би урадила, невероватно!) и то је све што сам сазнала о сексу од ње. Остало што сам научила дошло ми је из школе, што опет није било много, јер су и они рекли да треба да чекам.

Чекала сам тако неколико година, и једног врелог лета, познавала сам једног дечка у кога сам мислила да сам заљубљена, и стварно сам жарко желела да спавам с њим. Када смо то урадили, имала сам само 12 година. Плашила сам се да се поверим мојој мајци и скривала сам ту везу годину дана. А када је сазнала за нас, десило се управо оно чега сам се плашила – била је бесна, викала је на мене, и није дуго хтела да разговара са мном.

Прошло је још годину дана, ја сам и даље била у лошим односима са мајком. Осим тога, она је имала дечка који је био агресиван и малтретирао ју је. Да бих јој привукла пажњу, почела сам да бежим са часова, да пушим марихуану, и да мењам момке (са мојом првом љубављу сам раскинула). Један момак ми се посебно свидео и договорили смо се да водимо љубав. Он је већ имао посао и пуно је радио, тако да смо се ретко виђали.

Сазнала сам да сам трудна на крају 8. разреда, око две недеље после сусрета са њим. Желела сам да му то кажем уживо, али нажалост, нисам више имала прилике да га видим.

На крају је и мајка сазнала и начисто је полудела. Терала ме је на абортус, али ја то нисам могла да учиним, па ме је послала да живим код моје бабе. Она ме је убедила да родим бебу, а да је затим дам на усвајање.

Упознали смо се са неколико парова, док нисмо нашли једног мужа и жену које је моја животна прича ганула и који би прихватили моју бебу. Али, нисам још знала да ли је то најбоље решење. Мој отац, који је живео сам после развода, је покушао да ме убеди да дођем и живим са њим када се породим. Али, имала сам само 14 година, била сам гневна и слуђена и нисам то желела. На крају је и он одустао од убеђивања.

На крају сам се ипак одлучила да дам бебу на усвајање. Било је ужасно тешко, али мислим да сам поступила исправно. Онај дивни брачни пар и ја смо се договорили да то буде "отворено усвајање", тако да могу повремено да је виђам док не одрасте. Сада је моја ћерка стара годину дана, и она је најбоља ствар која ми се догодила – и за људе који су је усвојили.