ОТКРИВЕНА ТАЈНА О ХАПШЕЊУ ЗЕМУНСКОГ КЛАНА: Ево како је британска служба МИ6 ухапсила Ђинђићеве убице

Добитник Пулицерове награде, један од најугледнијих британских новинара и спољнополитички уредник Гардијана Џулијан Борџер ових дана објавио је књигу “Касапинов траг”, о потрази за оптуженима за ратне злочине на просторима бивше Југославије.

У књизи из које Недељник преноси делове, а коју је, како каже, писао годинама и припремао још као ратни извештач са Балкана деведесетих, Борџер износи досад непознате детаље о лову на Ратка Младића, Радована Караџића, Анту Готовину, али и о раду америчких и британских шпијуна у Београду, Бањалуци, Загребу, Сарајеву...

Извори Недељника из врха обавештајних служби потврдили су да су бројне Борџерове информације аутентичне, посебно део који се односи на прислушкивање, праћење и сарадњу са нашим обавештајцима.

– Након 2001. године и Милошевићевог пада, фокус лова МИ6 пребацио се на Београд. У сарадњи са људима из Демократске странке из окружења Зорана Ђинђића, мршавог и добро обученог младог либералног лидера који је помогао рушењу Милошевића у октобру 2000, британски шпијуни били су врло ефикасни у налажењу неких од осумњичених за ратне злочине, који су пре тога успевали да избегну САС-овце у Босни – пише Борџер.

– МИ6 имао је и улогу подршке у операцији ‘Сабља’. Британски шпијуни пратили су многе на листи за хапшење, знали су им кретања боље него домаћа полиција, и открили су, након убиства премијера, да имају партнере у шокираној српској влади – тврди он.

Шеф одељења у Београду био је Ентони Монктон, којег ће један пријатељ описати као “класичног шпијуна-џентлмена”. Водио је крикет-клуб у Београду и британске обавештајне операције у Србији и у Црној Гори. Син Гилберта, виконта од Бренчлија, био је млађи брат Кристофера, саветника Маргарет Тачер који ће у старости постати ексцентрични и гласни скептик за климатске промене. Њихова сестра, Роза, била је удата за Доминика Лосона, уредника Сандеј телеграфа и блиског пријатеља принцезе Дајане.

СТЕФАНОВИЋ: Тито и Ђинђић имају једну сличност!

Монктон је постао експерт за “црвене беретке” и земунски клан, и за њихове везе унутар владе и обавештајног естаблишмента. Али његова улога у налажењу осумњичених након Ђинђићевог убиства донела му је и непријатеље, посебно у круговима око Коштунице.

Истрага је ишла у само срце државних органа Србије и претила је да додирне безбедњаке око Коштунице. Када је Коштуничин саветник Раде Булатовић постао шеф БИА, Монктон је остао на маргинама.

Борџер пише и како су Американци ухватили свог првог осумњиченог, Стевана Тодоровића.

Американци су осумњиченог Стевана Тодоровића пратили када је прешао из Босне у Србију. Захваљујући свом познанству са Радованом Караџићем, стигао је у Београд, право у стриптиз-бар “Лотус”, који је држао Бошко Радоњић.

– Радоњић је био један од најпознатијих криминалаца са простора бивше Југославије, емигрант-повратник чија је животна прича осликавала насилну прошлост Југославије. Била је то симбиотска веза. Караџић је био велики коцкар и често је, за време рата у Босни, долазио у Радоњићеве коцкарнице у Београду и на Златибору. Заузврат, Радоњић је финансирао СДС и пазио на Караџићеве људе – пише Борџер, а преноси Недељник.

Зато је било логично што се Стеван Тодоровић обратио управо Радоњићу. Овај га је послао на Златибор, дао му посао у свом казину “Boss”, и смештај у једној колиби надомак града. Американци су послали одред Делта Форце да га прати. Узели су рентакар и возикали се по Златибору.

Пронаћи ће Тодоровића веома брзо: он је био веома крупан човек, са брковима које не можете да промашите. Пратили су његов “голф” до викендице и почели да га посматрају. Ипак, Делта Форце није имао ингеренције да обави било какво хапшење на територији Југославије.

– Имали смо врло чудна правила. Често смо прелазили границу ради извиђања, али нам нису дозвољавали да хапсимо – рећи ће један од њих касније.

НАЈНОВИЈИ ДЕТАЉИ ЂИНЂИЋЕВОГ УБИСТВА: Ово су ПРОПУСТИ у вештачењу тела!

Уместо тога, ЦИА је унајмила локалце, неколико Срба који су читав рат провели у Сарајеву. Дат им је велики новац, али и јасан задатак. Нађите бегунца, ухватите га, и пребаците га у Босну где га “легално” може ухапсити СФОР.

Посао је обављен 27. септембра 1998, без много проблема. Типови су закуцали на врата викендице, Тодоровић је отворио, они су упали и претукли га. Везаног су га убацили у гепек црвеног “мерцедеса”, који ће баржом прећи Дрину. Тамо га је СФОР могао “ухапсити”. Амерички војници преузели су Тодоровића и хеликоптером га пребацили у Тузлу, у свој гарнизон. Истог дана био је у Хагу.