Отворена изложба "Српска књижевност и Велики рат"
БЕОГРАД - Председник Србије Томислав Николић отворио је данас у Библиотеци града Београда изложбу "Српска књижевност и Велики рат", истакавши да хладна историјска статистика нема моћ да данашњим генерацијима приближи сву величину жртве и страдалништва српског народа у Првом светском рату.
Председник Николић је истакао да Велики рат и други преломни историјски догађаји за Србе нису пука статистика, јер Срби своју прошлост носе у свом срцу и генима "наслеђену од костију предака".
Историју Србије испричану фактографијом, бројкама и статистикама, рекао је он, могу да науче и странци, али она мора да садржи доживљај прошлих догађаја и омогући поистовећивање са прецима.
"Ако бисмо дозволили да наша деца данас, 20 година откако је преминуо последњи Србин учесник Великог рата, Солунац како смо их од милоште и са поштовањем звали, о тој српској епопеји уче само из историје, починили бисмо тежак грех", објаснио је Николић, истакавши да је управо зато ова изложба важна за потпуни доживљај једног историјског раздобља.
"Разумевање рата, спознаја херојства и жртве, уздизање на пиједастал јунаштва и чојства српске војске и становништва, наш људски однос према Великом рату исправно се може изградити и опстати најпре кроз емотивни доживљај. Ту причу нама и потомцима причају писци које је на овом месту окупила Библиотека града Београда", рекао је председник Србије.
Изложба се састоји из три целине, а прву чини 17 плаката у дигиталној штампи на којима су представљени српски писци који су као савременици писали о Великом рату у рату, а неки од њих су били и учесници као војници на фронту или као цивили који прелазе Албанију.
Друга целина нуди преглед српске књижевности у периодичним публикацијама које су излазиле у Србији, Хрватској, Грчкој и Француској за време рата. Већина аутора заступљених у тим новинама и часописима и сама је учествовала у рату прелазећи Албанију и зауставивши се на Крфу, који је тада био главно књижевно средиште.
Трећу изложбену целину чине оригинални примерци ретких књига објављених у току и непосредно пре и после Великог рата - од Историје нове српске књижевности Јована Скерлића (Београд, 1914), преко књиге Из ратних дана 1912-1917 Иве Ћипика (Солун, 1917) и Југословенске књижевности Павла Поповића (Кембриџ, 1918), до Утуљених кандила Драгише Васића (Београд, 1922).
