"ДАЋЕШ, ПА ЋЕШ ДАТИ! ЗАШТО СЕ БАР НЕ ОГРЕБЕШ?": Она је одлучила да објасни зашто је постала спонзоруша!
Ова девојка оје решила да свима појасни шта знати бити спонзоруша, као и какав живот имају људи који такве оговарају и брину се о њиховом животу, уместо о сопственом.
Како каже никада се није вређала када је неко назове спонзорушом, чак јој је и пријало.
"Какве то уопште везе са вашим животима има? Хоће ли они постати бољи, ако ја престанем да будем спонзоруша?", пита се сваки пут.
Сматра да сви људи једноставно треба друге да пусте да живе свој живот и да свако бира свој пут. "Ако уопште имате времена да размишљате о свим тим силним спонзорушама и налазите им морално-физичке мане, онда имате вишак времена, такође!"
Своју причу о томе како је одлучила да буде то што јесте започела је овако: "Било је прилично спонтано. Имала сам среће да мој први озбиљни партнер у животу буде добростојећи мушкарац, десетак година старији од мене. Фино је изгледао, био је прави џентлмен, волео ме је на неки свој начин, волела сам и ја њега, показао ми је шта значи живети живот на високој нози, пружио ми је финансијску сигурност и комодитет, помогао је чак и мојој породици. Тада сам имала само 16 година, и брзо сам схватила како ствари у таквим односима функционишу. Све што је требало јесте да му пружим подршку увек, да га разумем, да не паметујем превише и да на неке ствари једноставно "зажмурим". Та веза је потрајала до моје 18-е године, када су се наши путеви разишли. Потом сам "лутала" неко време у љубавним односима, излазила сам са вршњацима, ишла у биоскоп, на колаче, имала класичне тинејџерске везе и везице. Али, још тада сам укапирала да ме ништа од тога неће усрећити. Мени је недостајао мој стари живот и зрела рука која ће ми живот учинити удобним и ушушканим.
Није желела да прође као сестре!
Гледала сам своје две старије сестре, обе су биле атрактивне и лепе, баш као и ја, али ниједна није то умела да "уновчи". Зато је најстарија била у осредњем браку у коме су се обоје сатирали од посла не били себи обезбедили солидан живот и лагано је пропадала и духовно и физички. Средња сестра је константно мењала мушкарце у потрази за оним правим, трошила се и давала у тим покушајима љубави, а да ни парфем није добила. Али је зато добила много суза, разочарења, потрошених живаца и изневерених очекивања.
Сабрала сам два и два - нисам желела да завршим као једна од њих две. Или као било која од мора мојих суграђанки - да грцам пола живота на послу, да кукам, да маштам о далеким пределима и скупим стварима, а да притом све то време дајем своје тело неким мангупима, џуловима или наводно финим момцима, који ће ме у једном тренутку оставити, преварити, или се окренути за другом сукњом.
Нека, хвала. Ја ћу од своје лепоте профитирати, решила сам још тада. Ако ћу већ ступати у сексуалне односе са мушкарцима, нека то буде са онима који имају шта да ми дају заузврат, зар не? Не, нисам тип спонзоруше која има желудац да буде са неким старим, олиндраним, "гадним" типом, али има и прегршт оних који изгледају сасвим ок, а имају дубок џеп, верујте ми на реч.
Волим да будем са богатим мушкарцима!
Сада имам 27 година - богата сам и имам богатог дечка. Толико сам се обогатила да чак више ни не морам да будем спонзоруша. Али хоћу. Хоћу, јер волим осећај који имам док делим живот са неким успешним, оствареним, моћним мушкарцем. Није ту само новац у питању. Богати мушкарци умеју да учине да се осећаш као жена, права жена. Као неко ко се заиста родио да буде мажен, пажен и заштићен.
У својим прошлим односима, успела сам да "извучем" стан, кола и покренем добар приватни бизнис. Успела сам да помогнем својим сестрама, мајци и оцу. Успела сам да будем срећна и да имам новац, а да се не сатирем од посла. И све то само зато што сам добро бирала - нису сви богати мушкарци расположени да поклањају новац својим парнеркама. Мукотрпан је "посао" изабрати оне који то желе, мукотрпан је "посао" задржати их, навести да те заволе, тактизирати, бтии добра љубавница и фина девојка истовремено. Зато сматрам да је бити спонзоруша заправо једна врста непрестаног рада и "ходања по танкој жици". И зато хоћу да кажем да све што данас имам ја сам поштено зарадила.
Свим својим другарицама увек кажем "Даћеш, па ћеш дати, зашто да се бар не "огребеш" о нешто?". Мени се исплатило, а ви и даље "пљујте" спонзоруше. Живи били!"
