Ово је била прва псовка у српској кинематографији икада

Пензионерске дане Љуба Тадић је проводио са пријатељима, а био је део инвентара у популарној београдској кафани „Мадера“.

На опаску да и даље сматра како је то моћна кафана у Београду у којој се води висока политика, али и она фудбалска, легендарни глумац је једном приликом рекао:

- Све нас је мање и мање. Откад је умро Аца Обрадовић ништа више није исто. Одавно Мадера више није та моћна кафана о којој говорите. Сада седимо, углавном, ми пензионери и коментаришемо оно сто смо видели на телевизији и прочитали у новинама. Причамо о политици и фудбалу. А то је једино што занима наше људе. Немојмо имати илузија да це неко причати о књизи коју је прочитао или представи коју је видео.

Данас, велика сцена ЈДП зове се "Љуба Тадић".

Између осталог, славни глумац је познат и по сјајној улози мајора Курсуле у свима познатом филму „Марш на Дрину“. У питању је филм који ће остати упамћен и по ономе што се у том филму први пут чује и псовка у историји српске кинематографије, пише портал Дневно.

- По сценарију је требало и ја да одем на коњу са Гаврићем… али ја сам волео да оставим Курсулу тамо на Церу. То је некако лепше, јер сам волео тог Курсулу, ту улогу, ту личност. Лепо написана личност, лепо постављена. И убеђивао сам Жику да треба да погинем, а Жика се није сложио са тим. Пошто је екипа била компактна, сви су били сјајни тамо, а био је Душко Пирос (Живковић) са којима сам био велики пријатељ, он је пиротехнику правио, па сам Душка анимирао да ту упали две-три гранате…

Нашао сам један корен тамо и господина Милорада Марковића, он је снимао, замолио да ли он хоће? Он је рекао да хоће. Био му је асистент Божа Милетић и он је хтео да дође. И ми смо то снимили кад се завршило снимање. Жика је то чуо и љутио се… Ми смо само у једном кадру то снимили. Договорили смо се, ставио камеру господин Марковић, и ја треба да утрчим, Душко Пирос да опали иза мојих леђа ту гранату, он ме удари по леђима, ја да се наслоним на једну грану, дођем на тај корен да седнем и погледам у Дрину.

Међутим, мени се копоран од оне гранате упали и почне нешто да ме пече по леђима. Ја се окренем тамо погледам и кажем: "Дрино… је*ем ти" и спустим главу као да сам мртав. И кажем њима: "Гасите! Гасите!“ Каже: "Чекај још мало да траје кадар" (смех) Они ме онда оборе и угасе ми онај копоран позади. Није ми ништа било. Међутим, дође преглед материјала и на прегледу био је уметнички директор Радош Новаковић гледао то заједно са Жиком.

Ја нисам био него су ми причали. И одједанпут је тај кадар био, али то се немо снимало, ми смо насинхронизовали, и Радош пита Жику: "Шта ово Љуба каже?" "То су они сами тамо нешто мували, не знам ко је подвалио то… без везе је то". "Па шта каже Љуба у том кадру?" "Па каже: ‘Дрино је*ем те’. Како то може да каже?" То је прва псовка, то није могло да се појми да неко опсује. Радош скочи па каже: "Жико то је крај филма! Па то је супер!"… и тако су они умонтирали и тако буде крај филма.

Није било оно на коњу одлазимо у даљи рат, засвира "Марш на Дрину" и онда се заврши. Тај кадар многи памте. Ја сам путовао по свету, био у Аустралији, Америци, Канади…и сви они имају те касете и гледају те филмове, и сви говоре и цитирају…

- То је била прва псовка - рекао је маестрални Тадић у једном новинском интервјуу.