Пет чињеница о сиријским изборима

1. Башар ал Асад

Асад је на челу Арапске социјалистичке партије Баас од 2000. године, а исте године је дошао и на место председника Републике. Поново је изабран за председавајућег странке 2005. а 2007. је реизабран за председника. Његов отац Хафиз је био први човек Сирије од 1971. до 2000. године.

Арапска социјалистичка партија Баас је основана 1947. године. Данас је најјача странка у Сирији, а раније је била и у Ираку.

2. Грађански рат и сиријска опозиција

Грађански рат у Сирији је назив за тренутни оружани сукоб који се води од пролећа 2011. 

Отпочео је 15. марта 2011. као серија демонстрација инспирираних арапским пролећем односно протестима опозиције који су довели до смене вишедеценијских режима у Тунису и Египту. Настојање да се демонстрације угуше је довело до ескалација насиља, а групе демонстраната су се од лета 2011. наоружале и основале тзв. Слободну сиријску војску с базама у суседним државама која против режима води герилски рат.

Захтеве побуњеника за сменом сиријске власти су од самог почетка подржале су суседна Турска у којој се налазе главне побуњеничке војне базе, Саудијска Арабија и заливске државе, а потом САД, ЕУ и друге државе западног света  које су против Сирије увеле низ политичких, дипломатских и економских санкција.

Сиријска национална коалиција наглашава да у тренутку када је трећина становништва расељена, истински избори не могу бити одржани.

3. Међународна јавност о изборима

Запад и многе арапске земље не признају изборе. Група "Пријатељи Сирије", којој припадају Немачка, Француска и Сједињене Државе, осуђују изборе и сматрају да су они нелегални јер на тај начин руководство у Дамаску крши мировни споразум постигнут у Женеви.

4. Кандидати на изборима

Сиријци ће бирати између три кандидата: Башар ал Асад, бивши министар Хасан ал Нури и посланик Махер ал Хаџар. Аналитичари предвиђају Асадову победу.

5. Гласачка места

Пошто подељене побуњеничке групе одбијају да учествују на изборима, то значи да само Сиријци могу да гласају.

Сиријци који живе у иностранству могли су да гласају 28. маја, уколико су се пре тога регистровали у амбасадама те земље. У земљама попут Либана и Бразила то је изводљиво, али Немачка и Француска то не дозвољавају. Сиријска национална коалиција поздравља одлуку тих двеју земаља.