Петнаест година Путинових реформи

Када је Јељцин поднео оставку на место председника, Путин је преузео дужности челника државе, а посвећеним, стрпљивим и преданим радом, доказао је да они који су посумњали у његове способности и намере нису били у праву.

Путина су, наиме, многи сматрали личношћу без харизме, јаке политичке позадине и популарности.

 Радио Слободна Европа тако наводи да је 9. августа 1999. Путин био само "безбојни и дословце непознати оперативац КГБ-а", који је изгледао несигурно и стидљиво. Као такав, једва је добио већину гласова у Думи: "Имао је само шест гласова више него што је било неопходно за именовање. Тешко је данас замислити сценарио у којем би 84 посланика гласала против Путина, док би се њих 88 уздржало од гласања", оцењује РФЕ.

Међутим, познато је да утисак уме да превари. Путин је показао одлучност и спремност да Русији поврати стари сјај у чему је и успео, иако је функцију преузео у тренутку потпуног колапса руске привреде и рубље.

Путиново јачање Русије у бројкама:

• Путин је за 12 година повећао буџет Русије чак 22 пута
• Војни расходи су се повећали 30 пута, што је допринело томе да Русија поврати пољуљани статус светске силе и постане један од најозбиљнијих играча у светској партији шаха
• БДП се повећао 12 пута, па је Русија, када је у питању величина БДП, прескочила невероватних 30 места, доспевши са 36. на високо позиционирано шесто место
• Златне и девизне резервне су се повећале чак 48 пута
• Путин је повратио 256 налазишта племенитих руда под руску јурисдикцију.
• Национализовао је 65 одсто нафтне индустрије и 95 одсто гасне и других области националне привреде
• Подигао је индустрију и пољопривреду - Русија пет година заредом заузима друго место у производњи житарица чиме је претекла САД (четврто место)
• Повећао је просечне плате у буџетској сфери 18,5 пута за дванаест година, а пензије 14 пута
• Просечна плата у Русији  тренутно је 750 евра, док је просечна пензија 450 евра
• Забранио је посланицима поседовање рачуна у иностранству
• Путин је ликвидирао спољни дуг који је износио 400 милијарди долара, а тренутне руске девизне резерве су 500 милијарди долара
• Основан је државни фонд у који се сливају средства од експлоатације  гаса и нафте у ком има преко 200 милијарди долара, а који се користе  за убрзани развој привреде, социјална и разна друга давања.

Закон о невладиним организацијама

Крајем 2012. године у Русији је донет закон по којем се све организације које се финансирају средствима страних држава, а баве се унутрашњом политиком, третирају као страни агенти, то јест као организације којима стране државе плаћају деловање у Русији у складу са својим потребама и циљевима. Овим законом омогућава се контролисање начина финансирања НВО, али и заштита националних интереса. Према подацима које је изнео лично руски председник, у току првих четири месеца откако је закон усвојен руским НВО је уплаћено 28,3 милијарди рубаља, што је скоро једна милијарда долара. Путин је истакао да доношење закона није имало за циљ да се било која организација забрани или ограничи, већ да је основна идеја била то да грађани Русије имају право да знају одакле се финансирају они који се баве политиком у њиховој земљи. 

Путин је подвукао да, колико му је познато, невладиних организација које се финансирају руским средствима има укупно две - једна у Паризу, док је друга је регистрована у САД. „С друге стране, у Руској Федерацији тренутно делују 654 политички активне невладине организације које, како се сада показало, добијају новац из иностранства'', изјавио је шеф руске државе.

Промена демографске слике

Демографска слика Русије се откако је Владимир Путин стао на чело државе значајно променила. Морталитет становника у Русији са 1,5 милиона годишње у 1999. години смањио се на 21 хиљаду у 2011. години, то јест 71,5 пута.

"Наталитет је прерастао морталитет у регионима Урала и Сибира, у већини региона Приволжја и Далеког истока и чак је изнад просека за земљу у целини", изјавио је Владимир Путин приликом обележавања двадесетогодишњице Устава.

Охотско море

У средини Охотског мора, које је на истоку Русије, налази се велико подручје које је раније сматрано "отвореним морем“.

У новембру 2013. Руска Федерација је успела да докаже право на 52 хиљаде квадратних километара у средини Охотског мора и то више није део светског океана, јер је ово море сад у потпуности припало Русији, што су потврдиле и УН.

Русија једина има приступ Арктику

Претензије на Арктик Русија темељи на Конвенцији УН о поморском праву која допушта могућност да држава прошири економску зону, уколико морско дно изван њених граница представља природни продужетак континента.

Неколико држава је заинтересовано за северна мора јер геолози претпостављају да би се испод њиховог дна могло налазити до 30 одсто неистражених залиха природног гаса и 15 одсто нафте. Ипак, тренутно Русија једина има приступ Арктику и изградила је базу у Новосибирску.

Поправљање слике о Русији најочигледније у Чеченији

Чеченија је аутономна република у саставу Руске федерације. Резултати Путиновог преданог рада на поправљању слике о Русији најбоље се манифестују у Чеченији. Чеченски терористи одбачени далеко у планине Кавказа више и не помишљају да изведу нападе на Чеченију попут оних у претходна два чеченска рата. Захваљујући првом човеку Русије у томе су потпуно спречени.

Дагестан

Република Дагестан је једна од република у саставу Русије. То је највећа руска република у северном Кавказу, како у површини тако и у становништву. Током 1999. група муслиманских фундаменталиста предвођених Шамилом Басајевим побунила се против Русије. Русија је успела да се избори са овом претњом по њену стабилност и успостави мир у овом региону.

Јужна Осетија

Рат у Грузији се водио у августу 2008. године између Грузије са једне и Русије и грузијских отцепљених територија Јужне Осетије и Абхазије са друге стране. Након неколико дана жестоких окршаја у овој области између грузијске војске и снага Јужне Осетије, грузијски војници су 7. августа покушали да заузму град Чинвали, главни град Јужне Осетије. Русија је војно интервенисала како би заштитила руско становништво у Јужној Осетији и Абхазији и недуго након њене интервенције Јужна Осетија и Абхазија су прогласиле независност и сада се налазе под јурисдикцијом Русије.

Република Крим

Република Крим је нова република у саставу Руске Федерације. "Година 2014. ће ући у историју, као година када је народ који овде живи чврсто одлучио да буде заједно с Русијом, што потврђује његову лојалност историјској истини", поручио је Путин окупљенима у луци Севастопољ, приликом прославе Дана победе над фашизмом и његовој првој званичној посети Криму од уједињења са Русијом.

Повратак Крима Русији је на неки начин била формалност. Крим је одувек био у саставу Русије, док га Никита Хрушчов није 19. фебруара 1954. године одвојио од руске социјалистичке републике и дао украјинској републици. Но, 17. марта 2014. године, Врховни совјет Крима усвојио је резолуцију о независности од Украјине и обратио се Русији за пријем Републике Крим у састав Руске Федерације, да би 18. марта 2014. године Република Крим ушла у састав Руске Федерације, на основу споразума који су потписали руски председник Владимир Путин и кримски лидери.