Потребно више стручњака у јавној управи за бржи пут ка ЕУ
БЕОГРАД - Државни чиновници морају бити малобројнији и ефикаснији, што није случај са Србијом која нема нарочити вишак у укупном броју запослених у јавној управи, али има неадекватну структуру.
Зато је потребно запошљавање и обука оних који ће поспешити процес евроинтеграција земље, закључак је дебате на тему мерења учинка јавног сектора.
"Број запослених у јавној управи Србије по глави становника, без јавних предузећа, чак је и ниже на лествици у поређењу са државама ЕУ или је на средини", рекла је потпредседница Владе Кори Удовички у уводном обраћању на јавној дебати "Мерење учинка јавног сектора у Србији: Зашто, како и за кога?".
"Ми тек треба да запошљавамо људе какви су потребни да можемо да доведемо Србију у ЕУ, људе који ће моћи да раде анализе како би нам политике биле боље, који ће да убрзају сервис грађанима", казала је Удовички.
Министарка државне управе и локалне самоуправе новинарима у хотелу "Метропол" је рекла да треба поправљати структуру јавне управе, обучавати оне који су ту, при чему ће се "наравно открити да имамо и вишак запослених или вишак структура које одговарају неком другом времену".
Јавна управа, истакла је, мора да произведе унапред много боље анализе, затим да напише политике, па да постави индикаторе за те политике, а тек се онда пишу закони.
"Затим треба да се анализирају ефекти тих закона и да се политике коригују, али ми заправо немамо довољно квалификованих људи и уређених организација да то постигнемо", закључила је Удовички.
Заменик шефа делегације ЕУ у Србији Оскар Бенедикт подсетио је на европски стандард - да државни чиновници морају бити ефикаснији, а малобројнији.
"Већа ефикасност подразумева процену успешности рада државних чиновника", указао је Бенедикт и истакао да није ствар у усвајању, већ у спровођењу закона и политика.
Бенедикт је подсетио да је Европска комисија у извештајима о скринингу за преговарачка поглавља 23 и 24 указала у 20 препорука на потребу за развијањем праћења резултата, док је у седам препорука наглашена неопходност за развијање механизама процене појединих политика покривених овим поглављима.
Заменик шефа делегације ЕУ указао је да је сарадња државе и цивилног сектора неопходна у процесу евроинтеграција Србије и да тај процес треба да буде "транспарентан и инклузиван" где цивилно друштво може да помогне како би сви били укључени.
Јелена Жарковић-Ракић, директорка Фондације за развој економске науке (ФРЕН), истакла је да Србија још нема системски приступ праћењу и евалуацији јавних политика, а један од разлога је - недовољно формулисан систем стратешког планирања политика. Према њеним речима, у том смислу је значајно оснивање Секретаријата за јавне политике који ће координисати рад министарстава.
Јавну дебату организовали су Фондација за развој економске науке (ФРЕН) и центар за европске политике (ЦЕП), који су на ту тему спровели истраживачки пројекат уз финансијску подршку Европске уније, чије су резултате представили.
Циљ студије је да помогне актуелној реформи јавне управе пружањем подршке за унапређење система праћења и евалуације, као и да испита и предложи механизам учешћа организација цивилног друштва у Србији у праћењу и евалуацији.
У том контексту, директор Центра за европске политике (ЦЕП) Небојша Лазаревић констатовао је да међу више од сто стратегија колико их има у јавној управи нема ниједне "кровне".
"У јавној управи је главни проблем то што располажемо законима који често међусобно нису усклађени, па многа питања не могу ефикасно да се спроведу", оценио је професор Економског факултета Јуриј Бајец.
Ана Трбовић, декан београдског Факултета за економију, финансије и администрацију, указала је да су високостручни људи у јавној управи у мањини те да је потребно направити разлику, објективно оценити и додатно вредновати такве људе.
"Вероватно имамо више дефицита него суфицита у државној управи кад је реч о стручности", рекла је Трбовићка.
