ПОТРЕСНА ИСПОВЕСТ ОЦА МАЛЕ МАШЕ: "Опили су је седативима, тепао сам јој, није реаговала"
Дамир Пренковић каже да је, када је стигао у Шимановце и пришао аутомобилу у ком се налазила његова ћерка, приметио да су отмичари на неки начин опили његово дете јер је деловала дезоријентисано, без икакве реакције и није проговарала
Дамир Пренковић, отац девојчице М. П. коју су јуче отмичари у Улици браће Јерковић 227 отели из мајчиног наручја, каже за Блиц да су његову ћерку киднапери опили седативима.
Он је срећан што је на крају све добро испало, али да је ужас кроз који је његова породица прошла видљив на његовом лицу.
– Све је почело када се Мирјана враћала из продавнице држећи дете у рукама, а онда јој је отмичар пришао с леђа. Комшија који је целу отмицу гледао с прозора петог спрата рекао је да је прво помислио да ти људи планирају да је опљачкају јер су јој се неприродно приближавали, а онда ју је мушкарац гурнуо и отео нашу ћерку. У том моменту, ја сам био на послу на Новом Београду – рекао је Дамир.
Убрзо га је Мирјана назвала телефоном и рекла како су јој отели дете.
Одсекао сам се од страха и не знам за колико сам био код куће. Звао сам људе који би могли да ми помогну јер сам знао да је сваки моменат битан – каже Дамир и додаје:
– Лупао сам главу питањем зашто то да се деси баш нама, шта ли је са мојом ћерком. Када сам стигао на улици је била моја супруга и људи из краја.
Минути који су тада пролазили су за њих трајали као дани, а полиција им је поставила милион питања како би могли да утврде мотив, али шта је било тим људима и зашто су баш њихову ћерку отели, то никако нису могли да схвате.
– Срећом, Мирјана је приметила сиви аутомобил у којем су ствари биле разбацане, па је изгледало као да су они ту спавали и те податке је одмах дала полицији. Ја сам дао слику на којој је у истој јакни и чизмама које је на себи имала у моменту отмице – наставља своју причу Дамир и додаје:
Поново сам се родио
– Око 13.30 сати свим полицајцима су почели да звоне телефони, и знао сам да имају неки траг. Пола сата касније, полиција је већ била с њом. Један ме је позвао и дао телефон ћерки, и одмах смо кренули за Шимановце под ротацијом, а нико још увек није био сигуран да је то она. На пола пута ми је стигла слика. Љубио сам је и плакао.
Како каже, Дамир се у тим моментима поново родио. Сви су га смиривали и говори да пред њом мора да буде присебан. Када су стигли, изашао је из аутомобила и пришао “BMW“-u. Она је седела у дечјем седишту и пружила своје ручице ка њему.
Била је потпуно дезоријентисана
– Узео сам је у наручје и више је нисам испуштао. Приметио сам да не реагује уобичајено, због чега и сумња да су јој отмичари дали неки седатив. Тепао сам јој, аи није реаговала, ниједну реч није изговорила, као да је била дезоријентисана. Када смо дошли у београдску полицију, није дала да је пресвучемо. Вриштала је – казао је Дамир, па наставио:
– Дошла је и Мирјана, коју су лекари Хитне помоћи због повреде руке водили у Ургентни центар. Ћерка није реаговала ни када је видела њу, па сам је одвео на Институт за мајку и дете. Ту су је прегледали и педијатар, хирург и гинеколог. Нема никаквих повреда, нема убоде. Рађена је токсикологија, али ће резултати бити сутра.
Очи отмичара пуне зла
Након прегледа, Дамир се са ћеркицом вратио у полицију где је његова супруга Мирјана остала како би дала изјаву и идентификовала отмичаре. Један од полицајаца им је рекао да толико зло у нечијим очима, као што је било у очима тог мушкарца, никада до сада није видео. Остали су до дуго у ноћ у полицији где је Мирјана помогла да неке папире преведу са француског на српски.
– Преспавали смо ноћ сви заједно у једном кревету. Дошли су и Мирјанини родитељи из Ваљева, а прво смо се сво троје љубили пола сата. Ћерка се вратила у стару форму, али сам се ја пробудио око два у ноћи и нисам више могао да спавам. Стално сам размишљао о томе шта је све могло да се деси. Могли су да је баце, да направе удес, али нећу више о томе. Ујутру смо се играли и јурли по стану – овим речима је завршио своју животну драму Дамир Пренковић.
