Повољни биланси стабилизују тржишта житарица и уљарица
НОВИ САД - Тржишта житарица и уљарица у свету и код нас су стабилна захваљујући пре свега повољним билансима тих основних пољопривредних производа, тако да се ове године очекује и релативна стабилност њихових цена, изјавио је директор Продуктне берзе у Новом Саду Жарко Галетин.
"Укупне светске и домаће количине те робе обезбеђују релативну сигурност од “пробоја цена” на тим тржиштима па се предвиђа да ћемо у том погледу имати и релативно стабилну годину упркос украјинској кризи, односно “понашањима” Украјине и Русије као великих светских произвођача житарица", рекао је Галетин.
Та политичко-војна криза, један од такозваних “корективних фактора” на тржишту, који је снажно уздрмао светско тржзиште житарица, могла би донекле да наруши ту предвидивост у кретању цена јер се Русија и Украјина “не понашају у складу са принципима Светске трговинске организације, већ предузимају интервенционистичке мере”, објашњава Галетин.
Русија, као четврти светски извозник пшенице са извозним потенцијалом од чак 23 милиона тона годишње, најавила је стопирање извоза те житарице и уколико се то догоди, потпуно или делимично, могло би да знатно утиче на светске берзе и на укупно светско тржиште.
Галетин ипак верује да ће укупни биланси те берзанске робе дати “релативну сигурност да нећемо имати знатније ценовне пробоје због тих корективних фактора и да ћемо, када је реч о тржишту, имати релативно стабилну годину”.
Директор Продуктне берзе очекује и стабилну овогодишњу производњу најзначајнијих ратарских култура у Србији, у првом реду кукуруза, соје, сунцокрета и пшенице, иако је хлебно жито јесенас посејано на нешто мањим површинама у односу на претходну годину.
Коментаришући измене у политици субвенционисања у пољопривреди, он је оценио да ће те редукције погодити “велике поседнике”, односно произвођаче који имају више од 20 хектара пољопривредног земљишта али је истакао да примена тих мера државе неће имати већих последица на остварене укупне приносе по хектару. Пољопривредни произвођачи који имају велике површине имају и већи финансијски капацитет и углавном користе добру агротехнику, напоменуо је Галетин и додао да ће они тако амортизовати то што су “на неки начин оштећени” тиме што ће држава давати подстицаје само до 20 хектара.
Измене у политици субвенционисања “не очекујем да ће изазвати неке велике последице по хектарске приносе”, рекао је Галетин напоменувши да су временске прилике, нажалост, код нас још најзначајнији фактор који утиче на приносе у аграру.
Погледајте и:
