ДОСИЈЕ: Ово су ствари које Звезда МОРА ДА УРАДИ да би опет постала озбиљан европски клуб!

Доминирали су Европом, сад им је и Србија превелики залогај. Црвена звезда је деведесетих година прошлог века била бренд у свету, деценијама неприкосновена у бившој Југославији, кад су фудбал и лига били на много вишем нивоу. Готово да није било сезоне кад црвено-бели нису играли у Европи, а у више наврата догурали врло високо.  Кулминација таквог рада десила се 1991. године, кад је тим са Маракане постао првак Европе 29. маја у Барију, а у децембру исте године и шампион света. Да ли је садашње стање безизлазно и може ли некадашњи владар планете да се врати на стазе старе славе и поред дуга од око 50 милиона евра, најпре у Србији, а потом у Европи. Где је проблем и решење, питали смо бивше чланове клуба из Љутице Богдана.

- Звезда се оградила од звездаша – каже треће Звездина звезда Драгослав Шекуларац. - Сад у клуб долазе Курта и Мурта, а нема места за једног Душана Маравића, угледног бившег члана УЕФА, човека који говори пет језика, зна све у фудбалу, воли Звезду. Мене нису звали пет година на прославе и остале пригоде везане за клуб.

- Проблем је што играче селектирају и доводе људи који немају баш много везе са фудбалом, а проналазе их преко касета. Па то може да се намонтира да ”дрво” игра као Меси и даје евроголове. Треба наћи тренера којем верују и који зна, а он да бира играче и прави тим, а не доведу му играче и траже титулу, а кад је не освоји, крив је тренер и он лети из клуба. Од 27 доведених играча са 20 промаше, а седам донекле ”убоду”. Могло би да пије воду само да је обрнуто.

- Да. Ко све гледа, одлучује и доводи играче, то је невероватно. Раније су бацали милионе на појачања, а они нису ни играли за Звезду или су се брукали. Ако већ не могу да их купе, нека баце све на сопствену школу, мада је ту увек потребна додатна селекција.

- Зна се ко је највише доводио, ко колико плаћао, ко најдуже био председник. Свима је то јасно, али колико видим нико не одговара за своје промашаје. Што је Звезда у дугу до гуше, то никога не интересује, појела маца...

Ако је ико компетентан да прича на тему Звезде и повратка на некадашње стазе, онда је то Љупко Петровић. Он је једини Звездин и српски тренер, који је постао шампион Европе са нашим клубом.

- Нема много мистерије у томе. Приватизација је спасоносна реч за све клубове у нашем фудбалу, који је дотакао дно дна. Најбољи пример је Чукарички, који је први прави приватни клуб на овим просторима. Од клуба из краја, створен је узоран колектив, који може свима другима да буде пример шта треба и како треба да се ради.

- Многи излаз виде у омладинској школи у прављењу тима из сопствене базе. И то не пије воду. У реду је да у екипи играју 2-3 играча из омладинске школе, али да стасавају уз добре искусне играче. Не може екипу да до титуле доведе 7- 8 омладинаца, јер ће и они да стагнирају или се изгубе и пропадну у таквим околностима.

- Треба тражити играче са ових поростора, јер смо сличног менталитета, навика, нема језичке баријере. БиХ је још увек прави извор талената. И у Црној Гори, иако је мала, може да се нађу талентовани дечаци, од којих могу да се направе добри играчи.     

Милорад Миша Косановић је у два наврата радио као тренер у Црвеној звезди. У Војводини је био тренер и спортски директор, има искуство и знање у фудбалу, да би се чула његова реч. А, тема иста, може ли и како Звезда да се врати тамо где је некад била?

- Звезда има инфраструктуру да постане опет што је некад била. Иза ње је армија навијача, једна огромна енергија, какву нема ниједан клуб на овим просторима. Има потенцијал у Омладинској школи, велики стадион, помоћне терене. Али, све то треба поставити на здраве ноге.

- Прво треба доћи до здравог и сигурног извора финансирања и то дугорочно, а не ад-хок. После тога треба успоставити систем, а онда људе. Звезда у доброј мери има и кадрове који могу и знају. Само, треба их активирати, поставити на права места. Не може свако да ради све, нити зна свако све. Кад се успостави систем, онда треба направити план.

- Прво је краткорочни, а то је у садашњој Звездиној ситуацији како преживети и изборити излазак у Европу. Онда иде дугорочни, шта клуб жели, са којим људима ће то да уради и за које време.

- Није то једини излаз. Може Звезда да буде приватна и у процентима, а не да је неко купи да би се испунила форма. Звезду може да купи нека озбиљна компанија, попут Гаспрома или већа. Не може Милорад Косановић да купи Звезду.

- Та школа мора да постоји као бренд, као производ Звезде. Она ће да прави играче за себе, а ако не могу сви да играју у Звезди, направиће их за друге српске клубове. Ја сам као директор Војводине оформио школу 1988/89, која је и данас понос клуба. Она има свој жиро рачун, функционише и у кризама, па и без новца. То је бренд Војводине, који је донео многе асове. Тако треба и у Звезди.

- То не може ни Барсина школа. Увек мора да постоји додатна селекција. Има Звезди спаса, само треба знања и рада. Није све тако црно. 

Станислав Караси био је члан трофејне Звездине генерације коју је ”створио” легендарни Миљан Миљанић. Дуго је популарни Стане радио и као тренер у разним клубовима, а о данашњем проблему Црвене звезде каже:

- Има много тога у Звезди што мора да се поправи. Прво треба обезбедити новац, да клуб може нормално да функционише, јер без тога нема ништа.

- Приватизација је  излаз који се најбоље види на примеру Чукаричког. Тамо човек улаже свој новац и зна где му иде сваки динар, а разултати су видљиви. Без новца ништа не може да се уради.

- Треба организовати омладинску школу на највишем нивоу.

- То је позитиван помак, али мора још боље.

-  У школи треба да раде најбољи и најискуснији кадрови, а не почетници и људи који нису ни играли фудбал. А, онда куповати само тамо где школа није произвела играча. Тако је то у моје време радио Миљан Миљанић - поручио је Караси.